- čime bi izvršili po jedno krivično delo ometanje pravde iz člana 336b stav 2. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

II ODBACUJE SE kao neblagovremen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV, advokata Zehlije Kurtovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sjenici K.br.79/17 od 26.12.2017. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž.br.24/18 od 05.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sjenici K.br.79/17 od 26.12.2017. godine okrivljeni AA, BB i VV su oglašeni krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela ometanje pravde iz člana 336b stav 2. KZ, te su im izrečene uslovne osude i to tako što su okrivljenima AA i BB utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 8 (osam) meseci koje se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 (dve) godine računajući od dana pravnosnažnosti presude ne učine novo krivično delo, dok je okrivljenom VV utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 (dve) godine računajući od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, a okrivljenima su istovremeno izrečene i novčane kazne u određenom iznosu od po 30.000,00 (tridesethiljada) dinara koje su dužni uplatiti budžetu Republike Srbije u roku od 30 dana računajući od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učine iste će im biti zamenjene kaznama zatvora tako što će se svakih započetih 1.000,00 dinara zameniti sa po jednim danom zatvora.

Istom presudom okrivljeni su obavezani da na ime paušala plate sudu iznose od po 4.000,00 dinara u roku od 15 dana računajući od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž.br.24/18 od 05.10.2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenih AA i BB, advokata Radeta Milutinovića i branioca okrivljenog VV, advokata Zehlije Kurtovića, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Sjenici K.br.79/17 od 26.12.2017. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenih AA i BB, advokat Rade Milutinović, zbog povreda zakona iz člana 1, člana 4. i člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 492. ZKP preinači pravnosnažne presude Osnovnog suda u Sjenici K.br.79/17 od 26.12.2017. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž.br.24/18 od 05.10.2018. godine, tako što će okrivljene AA i BB osloboditi od optužbe za po jedno krivično delo ometanje pravde iz člana 336b stav 2. KZ;

- branilac okrivljenog VV, advokat Zehlija Kurtović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 492. ZKP preinači presude Osnovnog suda u Sjenici K.br.79/17 od 26.12.2017. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž.br.24/18 od 05.10.2018. godine, tako što će okrivljenog VV osloboditi od optužbe za krivično delo ometanje pravde iz člana 336b stav 2. KZ;

Vrhovni kasacioni sud je, nakon ispitivanja podnetih zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u smislu odredbi člana 487. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Radeta Milutinovića Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu branioca okrivljenih - advokata Radeta Milutinovića, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Radeta Milutinovića je osnovan.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV, advokata Zehlije Kurtovića je neblagovremen.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okrivljenih AA i BB u podnetom zahtevu ističe da je donošenjem pobijane pravnosnažne presude, kojom su okrivljeni oglašeni krivim zbog krivičnog dela ometanje pravde iz člana 336b stav 2. KZ, povređeno načelo „ne bis in idem“ garantovano članom 4. ZKP, iz razloga jer se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažno presuđenoj stvari. Naime, sud je okrivljene u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude u osuđujućem delu (krivično delo ometanje pravde iz člana 336b stav 2. KZ), pravnosnažno oglasio krivim i osudio za iste radnje, odnosno za isto postupanje, za koje je u tom krivičnom postupku prema okrivljenima prethodno već ranijom prvostepenom presudom pravnosnažno odbijena optužba. Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Novom Pazaru, Odeljenje u Sjenici KTO.br.162/14(KT 285/14) od 26.11.2014. godine okrivljenima AA i BB stavljeno na teret izvršenje po jednog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ u sticaju sa po jednim krivičnim delom ometanje pravde iz člana 336b stav 2. KZ i to tako da su dana 16.10.2012. godine u Kamešnici, u stanju uračunljivosti, sposobni da shvate značaj svojih dela i u mogućnosti da upravljaju svojim postupcima i sa umišljajem, drskim i bezobzirnim ponašanjem, vršenjem nasilja prema drugom, značajnije ugrozili spokojstvo građana prisutnih na licu mesta i teže remetili javni red i mir, tako što su, u sudskom postupku, u predmetu P.br.55/11 u kome su parnične stranke, prilikom vršenja sudskog uviđaja na licu mesta od strane sudije Čengić Samire sa veštakom geometrom Dumić Budom, prilikom identifikacije sporne parcele i mera i granica zauzetog zemljišta, otpočeli međusobno raspravljanje i svađu povišenim i pretećim tonom gurajući se, ne prekidajući sa bučnom međusobnom raspravom, uvredama i pretnjama i pored upozorenja sudećeg sudije da prekinu sa takvim ponašanjem i da će biti novčano kažnjeni, jer ne može da održi ročište i sprovede službenu radnju, pa je sudija zbog njihove drskosti i bezobzirnosti, pretnji i uvreda, morala da prekine suđenje i sa veštakom - geometrom Dumić Budom napusti lice mesta i kada je sa geometrom krenula prema službenom vozilu, okrivljeni nakon međusobnih psovki i pretnji su uzeli kamenice i počeli da se međusobno gađaju, a sudija sa zapisničarem i geometrom službenim vozilom se udaljila sa lica mesta i tako ometali i sprečili sudiju u vršenju sudijske funkcije i vođenju sudskog postupka, svesni zabranjenosti svojih dela, čija su izvršenja i hteli.

Na glavnom pretresu održanom dana 01.12.2016. godine javni tužilac je u završnoj reči izmenio podneti optužni predlog i to tako što je iz opisa radnji okrivljenih izostavio navode „drskim i bezobzirnim ponašanjem, vršenjem nasilja prema drugom, značajnije ugrozili spokojstvo građana prisutnih na licu mesta i teže remetili javni red i mir, tako što su u sudskom postupku“, te je odustao od optužbe za krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, a ostao je pri optužbi za krivično delo ometanje pravde iz člana 336b stav 2. KZ.

Presudom Osnovnog suda u Sjenici K.br.180/2014 od 01.12.2016. godine okrivljeni AA i BB su oglašeni krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela ometanje pravde iz člana 336b stav 2. KZ, uz izostavljanje u činjeničnom opisu krivičnog dela reči koje je javni tužilac izostavio iz optužnog akta prilikom vršenja njegove izmene dana 01.12.2016. godine, a koje reči predstavljaju elemente krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ, te su okrivljenima izrečene krivične sankcije kako je to bliže označeno u izreci te presude. Istom presudom na osnovu odredbe člana 422. tačka 1) ZKP prema okrivljenima je odbijena optužba da su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. KZ, pri čemu je sud odbio optužbu u celosti kako ona glasi u optužnom aktu javnog tužioca KTO.br.162/14(KT 285/14) od 26.11.2014. godine.

Dakle, iz spisa predmeta proizilazi da je Osnovni sud u Sjenici presudom K.br.180/2014 od 01.12.2016. godine prema okrivljenima faktički odbio optužbu ne samo za krivičnopravne radnje koje se pravno kvalifikuju kao krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. KZ, već i za krivičnopravne radnje koje se pravno kvalifikuju kao krivično delo ometanje pravde iz člana 336b stav 2. KZ, odnosno sud je, iako je u izreci presude formalno označio da odbija optužbu za krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. KZ, faktički odbio optužbu za sve radnje koje su okrivljenima stavljene na teret prvobitnim optužnim aktom javnog tužioca.

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž.br.71/17 od 15.05.2017. godine uvažavanjem, između ostalog, žalbi okrivljenih AA i BB ukinuta je presuda Osnovnog suda u Sjenici K.br.180/2014 od 01.12.2016. godine u stavu prvom izreke presude u kojem su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim zbog po jednog krivičnog dela ometanje pravde iz člana 336b stav 2. KZ i predmet je u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. U preostalom delu presude u stavu drugom izreke kojim je odbijena optužba prema okrivljenima AA i BB zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. KZ, a u odnosu na koji deo izreke nisu izjavljene žalbe, prvostepena presuda je ostala neizmenjena. Dakle, presuda Osnovnog suda u Sjenici K.br.180/2014 od 01.12.2016. godine u delu u kojem je prema okrivljenima odbijena optužba je postala pravnosnažna donošenjem presude Višeg suda u Novom Pazaru Kž.br.71/17 od 15.05.2017. godine.

Pobijanom presudom Osnovnog suda u Sjenici K.br.79/17 od 26.12.2017. godine okrivljeni su oglašeni krivim da su dana 16.10.2012. godine, u Kamešnici, u stanju uračunljivosti, sposobni da shvate značaj svojih dela i u mogućnosti da upravljaju svojim postupcima i sa umišljajem ometali i sprečili sudiju u vršenju sudijske funkcije u sudskom postupku u predmetu P.br.55/11 u kome su parnične stranke, na način kako je opisano u izreci prvostepene presude i kako je navedeno u stavu I na strani 2 izreke ove presude Vrhovnog kasacionog suda. Prvostepena presuda je postala pravnosnažna 05.10.2018. godine kada je potvrđena presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž.br.24/18.

Iz činjeničnog opisa radnji krivičnog dela ometanje pravde iz člana 336b stav 2. KZ, zbog kojeg su okrivljeni pobijanom pravnosnažnom presudom oglašeni krivim i osuđeni, proizilazi da odgovara činjeničnom opisu krivičnog dela za koje je presudom Osnovnog suda u Sjenici K.br.180/2014 od 01.12.2016. godine prethodno pravnosnažno odbijena optužba prema okrivljenima. Ovo, imajući u vidu da se događaj opisan u odbijajućem delu te presude i događaj opisan u pobijanoj pravnosnažnoj presudi odnosi na iste okrivljene, te da se događaj dogodio istog dana - 16.10.2012. godine, u istom mestu - u Kamešnici, pri čemu se događaj odnosi na iste radnje okrivljenih, a koje radnje su opisane i u izreci pravnosnažne presude i u izreci presude Osnovnog suda u Sjenici K.br.180/2014 od 01.12.2016. godine u odbijajućem delu.

Dakle, kako su, bez obzira na različitu pravnu kvalifikaciju krivičnih dela, činjenice koje su obuhvaćene izrekom presude Osnovnog suda u Sjenici K.br.180/2014 od 01.12.2016. godine u delu u kojem je pravnosnažno odbijena optužba prema okrivljenima iste u odnosu na činjenice koje su obuhvaćene izrekom pobijane pravnosnažne presude kojom su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim, to se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju ima smatrati da se u oba slučaja radi o istom delu.

Stoga je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju pobijanim presudama na štetu okrivljenih učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisana je zabrana ponovnog suđenja u istoj stvari, odnosno zabrana gonjenja lica za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Pored toga, pravna sigurnost u kaznenom pravu garantovana je i Ustavom Republike Srbije koji u članu 34. stav 4. propisuje da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, a kojim zabranama podleže i vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Takođe, i odredba člana 4. stav 1. Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisuje da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Iz navedenih odredbi jasno proizilazi da je zabranjeno krivično gonjenje ili suđenje za kažnjivo delo, ukoliko ono proizilazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u bitnom iste, a koje su predmet dela koje je već pravnosnažno presuđeno.

Konačno, Evropski sud za ljudska prava je kroz odluku Velikog veća u predmetu Zolotukhin v. Russia od 10.02.2009. godine (broj predstavke 14939/03) definitivno stao na stanovište da su činjenice jedini kriterijum za ocenu istovetnosti dela i da je metod primene činjenica kao kriterijuma, u odnosu na metod pravne kvalifikacije, sigurniji za pojedinca, a i u presudama Maresti protiv Hrvatske od 25.06.2009. godine (broj predstavke 55759/07), te Muslija protiv Bosne i Hercegovine od 14.01.2014. godine (broj predstavke 32042/11), je primenjivan činjenično utemeljeni pristup za razliku od pristupa utemeljenog na identitetu pravnih kvalifikacija dela ili identitetu zaštićenih dobara.

Imajući u vidu citirane zakonske, ustavne i konvencijske odredbe, kao i utvrđene kriterijume i ustanovljenu praksu Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da se u konkretnom slučaju očigledno radi o pravnosnažno presuđenoj stvari koja trajno isključuje krivično gonjenje okrivljenih za krivično delo, te da su nižestepeni sudovi bili dužni da, pravilnom primenom zakona, prema okrivljenima na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbiju optužbu za po jedno krivično delo ometanje pravde iz člana 336b stav 2. KZ. Kako prvostepeni i drugostepeni sud, suprotno zabrani gonjenja i kažnjavanja za isto delo, to nisu učinili, to je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenih učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno povreda načela „ne bis in idem“ propisana članom 4. ZKP, a kako se to osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Radeta Milutinovića.

Imajući u vidu da protiv istog učinioca za isto krivično delo nije moguće voditi dva krivična postupka, to je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, te otklonio napred navedenu povredu zakona, tako što je prema okrivljenima AA i BB, na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP, odbio optužbu za po jedno krivično delo ometanje pravde iz člana 336b stav 2. KZ, za koje su optuženi i pravnosnažno oglašeni krivim, jer se u konkretnom slučaju radi o stvari koja je već pravnosnažno presuđena, te se shodno ovoj odluci nije upuštao u razmatranje ostalih istaknutih povreda u zahtevu branioca okrivljenih.

Kako je odredbom člana 489. stav 2. ZKP predviđeno da će Vrhovni kasacioni sud ako nađe da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist okrivljenog postoje i za kojeg od saoptuženih u pogledu kojeg nije podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, postupiti po službenoj dužnosti kao da takav zahtev postoji (beneficium cohaesionis), to je Vrhovni kasacioni sud, postupajući po službenoj dužnosti u smislu odredbe člana 489. stav 2. ZKP, preinačio pobijane pravnosnažne presude i u odnosu na saokrivljenog VV, nalazeći da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist okrivljenih AA i BB postoje i u odnosu na okrivljenog VV čiji je branilac podneo neblagovremen zahtev za zaštitu zakonitosti, te je i u odnosu na ovog okrivljenog primenom odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u stavu I izreke ove presude.

Na osnovu člana 265. stav 1. ZKP Vrhovni kasacioni sud je odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV, advokata Zehlije Kurtovića je odbačen kao neblagovremen.

Naime, odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljenom VV, prema povratnici koja se nalazi u spisima predmeta, presuda Višeg suda u Novom Pazaru Kž.br.24/18 od 05.10.2018. godine uredno dostavljena dana 26.10.2018. godine, a da je njegov branilac - advokat Zehlija Kurtović zahtev za zaštitu zakonitosti podneo neposredno sudu dana 28.11.2018. godine, a što proizilazi iz službenog pečata Osnovnog suda u Sjenici, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV, advokata Zehlije Kurtovića odbacio kao neblagovremen, jer je isti podnet nakon zakonom propisanog roka.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Radeta Milutinovića usvojio kao osnovan i odlučio kao u stavu I izreke ove presude, a po službenoj dužnosti u smislu člana 489. stav 2. ZKP i u odnosu na okrivljenog VV, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog, advokata Zehlije Kurtovića na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao neblagovremen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                  Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić