U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Jasmine Vasović i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Milana Delića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 6K.br.200/19 od 01.07.2019.godine i Višeg suda u Nišu Kž.1.br.317/19 od 30.09.2019.godine, u sednici veća održanoj dana 30.01.2020. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Milana Delića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 6K.br.200/19 od 01.07.2019.godine i Višeg suda u Nišu Kž.1.br.317/19 od 30.09.2019.godine u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se zahtev branioca okrivljene u preostalom delu odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu 6K.br.200/19 od 01.07.2019.godine, okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ i osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara, koju je dužna da plati u roku od mesec dana od pravnosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u navedenom roku sud će je zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih neplaćenih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti 1 dan kazne zatvora. Odlučeno je o imovinskopravnom zahtevu privatnog tužioca i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž.1.br.317/19 od 30.09.2019.godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, advokata Milana Delića i presuda Osnovnog suda u Nišu 6K.br.200/19 od 01.07.2019.godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Milan Delić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili iste preinači i okrivljenu AA oslobodi optužbe ili optužbu odbije.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, te je na sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, obzirom da je u prvobitnoj tužbi od 26.06.2017.godine kao način i sredstvo nastanka lake telesne povrede navedeno-gađanje plastičnom kofom sa metalnom drškom, dok se guranje vrata ne navodi kao način i sredstvo izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, već se navodi kao element krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ, a za koje krivično delo je okrivljena pravnosnažno oslobođena prethodnom presudom Osnovnog suda u Nišu 6K. 635/17 od 15.10.2018.godine. Dalje se ukazuje da se uvidom u stav dva ranije presude Osnovnog suda u Nišu 6K 635/17 od 15.10.2018.godine nesporno navodi „u nameri da protivpravno pribavi pravo svojine i državine, da bi ušla u zatvoreni prostor, gurala vrata prostorije“, a što po stavu odbrane znači da je okrivljena za radnju „guranja vrata“ već pravnosnažno oslobođena, kao i da je u presudi 6K. 635/17 od 15.10.2018.godine Osnovnog suda u Nišu, kao i drugostepenom rešenju Višeg suda u Nišu nesporno utvrđeno da nema dokaza da su povrede nastale usled gađanja plastičnom kofom.

Napred izneti navodi zahteva branioca okrivljene i ukazivanje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, po oceni Vrhovnog kasacionog suda se ne mogu prihvatiti kao osnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola 7. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je propisano da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog kog je već pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom.

Odredbom člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije, propisano je da niko ne može da bude gonjen ili kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen, te da istim zabranama podleže vođenje postupka i za neko drugo kažnjivo delo.

Iz spisa predmeta proizilazi da je privatni tužilac BB podneo privatnu tužbu dana 26.06.2017.godine protiv okrivljene AA zbog krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ u vezi člana 60. KZ, kao i da je podneskom od 15.04.2019.godine istu precizirao u pogledu radnje izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ i to nakon što je prethodnom presudom Osnovnog suda u Nišu 6K.br.635/17 od 15.10.2018.godine okrivljena AA pravnosnažno oslobođena od optužbe za krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ, dok je navedena presuda u pogledu odluke vezane za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ ukinuta i vraćena prvostepenom sudu-Osnovnom sudu u Nišu na ponovno odlučivanje.

Takođe, iz spisa predmeta proizilazi da je privatnom tužbom od 26.06.2017.godine, radnja izvršenja krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ i krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ u sticaju opisana na jedinstven način jednim dispozitivom, u kome se faktička radnja „guranje vrata“ odnosi na oba dela, kao i da je preciziranom privatnom tužbom od 15.04.2019.godine samo usklađen činjenični opis krivičnog dela iz člana 122. stav 1. KZ za koje se okrivljena tereti sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu i nakon donošenja pravnosnažne odluke Osnovnog suda u Nišu 6K.br.635/17 od 15.10.2018.godine kojom je okrivljena AA oslobođena od optužbe u odnosu na krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ.

Shodno iznetom, po stavu Vrhovnog kasacionog suda faktička radnja koja je opisana u privatnoj tužbi od 26.06.2017.godine - „guranje vrata“, u smislu pojašnjenja i opisa samovlašća, predstavlja a takođe i opredeljuje radnju izvršenja za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, kojom radnjom su i nanete lake telesne povrede oštećenom.

Odredbom člana 330. KZ propisano je da krivično delo samovlašće vrši onaj ko samovlasno pribavlja neko svoje pravo ili pravo za koje smatra da mu pripada, a odredbom člana 122. KZ propisano je da krivično delo laka telesna povreda vrši ono lice koje drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako naruši.

Imajući u vidu sve napred navedeno, kao i citirane odredbe zakona, „guranje vrata“, a kako je to opisano u dispozitivu privatne tužbe i kasnije precizirane privatne tužbe, predstavlja sastavni deo celokupnog kritičnog događaja u kome je oštećenom, pored ostalog, naneta laka telesna povreda, zbog čega se ne može, u konkretnom slučaju govoriti o presuđenoj stvari i povredi načela ne bis in idem, budući da radnja „guranje vrata“ predstavlja mehanizam – radnju nanošenja lake telesne povrede i samim tim i obeležje navedenog krivičnog dela, a kod krivičnog dela samovlašće samo pojašnjenje okolnosti pod kojim je okrivljena navodno samovlasno pribavila pravo ali ne i radnju – obeležje navedenog krivičnog dela.

Pri tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nije došlo ni do povrede odredbe člana 65. stav 2. ZKP, kojom je propisano da se privatna tužba podnosi u roku od 3 meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog, obzirom da je delo izvršeno dana 31.03.2017.godine, a privatna tužba podneta dana 26.06.2017.godine, iz čega proizilazi da je privatna tužba očigledno podneta pre isteka zakonom propisanog roka od 3 meseca od dana kada je oštećeni BB saznao za krivično delo i osumnjičenu.

Imajući u vidu sve napred navedeno, neosnovano branilac okrivljene ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljene u zahtevu ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da je izreka presude protivrečna sama sebi, jer je nerazumljivo na koji način i kojim sredstvom je povređen privatni tužilac, kada se u izreci navode gađanje plastičnom kofom i guranje garažnih vrata kao sredstvo i način povređivanja i okrivljena osuđuje za dve radnje izvršenja, dok se u obrazloženju navodi da nema dokaza da su povrede nastale gađanjem kofom, već da su nastale guranjem vrata, iz koji razloga je sud iz izreke trebalo da izostavi kofu kao sredstvo povređivanja, a što nije učinio.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene AA, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                                                               Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić