Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2Kž1 br.112/18 od 26.09.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Zorana Trbuka, a presuda Osnovnog suda u Šidu K br.183/2017 od 20.03.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Zoran Trbuk, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 1) i 2) ZKP, te zbog povrede odredaba člana 437. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP i člana 440. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnovati – na fotokopiji sa oznakom EMPFANGS – UND VERHAHRENSZENTRUM ALTSTTATTEN, koja ne sadrži podatke o licu na koje se odnosi, niti ima podatke o tome ko je ovaj dokument izdao, kao ni koja mu je namena, te kao takva ova fotokopija ne može imati dokaznu snagu, pošto nije upodobljena sa originalnim dokumentom.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku postoji ako se presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju bila bi doneta ista presuda i bez uvida u navedenu fotokopiju, obzirom da okrivljeni AA u toku postupka nije negirao da je dana 09.07.2014. godine, vršeći kontrolu prelaženja državne granice, omogućio izlazak iz Republike Srbije lica BB na osnovu dokumenta koji je izdat od Službe za emigracije Švajcarske i koji nije putna isprava, te se ne može koristiti kao dokument za prelazak državne granice. Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u toku postupka prvostepeni sud pročitao i odgovor na zamolnicu Švajcarske Konfederacije od 02.08.2017. godine, koji je dostavljen preko Ministarstva pravde RS, na osnovu kog je utvrdio da licu BB od strane tog organa nije izdavan putni dokument na njegovo ime, te da je iz izveštaja Federalnog departmana pravde i Policije Švajcarske Konfederacije utvrđeno da sporna fotokopija predstavlja dokument koji služi za ulazak i izlazak lica iz prijemnog centra za tražioce azila, i da prema tome, ni na koji način ne predstavlja putnu ispravu, kako je to i navedeno na strani 6 i 7 prvostepene presude, to je očigledno da pravnosnažna presuda nije ni zasnovana na spornoj fotokopiji, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u delu kojim se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odbijen je kao neosnovan.

U preostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, u preostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, te na povredu odredaba člana 437. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, kao i na povredu odredaba člana 440. ZKP, odnosno na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, zbog povrede odredaba člana 74., člana 438. stav 1. tačka 1) i 4), tačka 7) do 10), stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred drugostepenim, odnosno apelacionim sudom.

Kako branilac okrivljenog ostalim navodima zahteva ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, te na povredu odredaba člana 437. stav 1. tačka 1) i 3) i člana 440. ZKP, odnosno na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, koje povrede ne predstavljaju razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić