Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano se u podnetom zahtevu branioca okrivljenog AA ističe da su sudovi pri obračunu poreza na dohodak građana za fiskalni period uzeli kalendarsku godinu i vršili sabiranje iznosa dugovanog poreza na dohodak građana na ostale prihode u periodu od jedne kalendarske godine, što znači da su primenjene odredbe člana 41. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koja zakonska odredba je bila na snazi do 01.03.2014. godine, te je trebalo primeniti odredbu člana 101. Zakona o porezu na dohodak građana, a to znači bez sabiranja za period od godinu dana, na koji način se ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je sud na štetu okrivljenog pogrešno primenio zakon.

Naime, prema činjeničnom opisu krivičnog dela, utvrđenog u izreci pobijane prvostepene presude, prozilazi da okrivljeni AA u uračunljivom stanju, svestan svoga dela, zabranjenosti istog i čije izvršenje je hteo, u svojstvu direktora i odgovornog lica DOO „BB“ iz Zaječara, u svojstvu direktora i odgovornog lica DOO „BB“ iz Zaječara i kao fizičko lice koje je ostvarilo dohodak, u vremenskom periodu od 01.01.2017. godine do 31.12.2019. godine, sa jedinstvenim umišljajem, koristeći istovrsnost predmeta dela i istu situaciju primajući više isplata u nameri da u potpunosti izbegne plaćanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, davao lažne podatke o stečenim prihodima i drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovih obaveza i prikrivao podatke koji su od uticaja na utvrđivanje ovih obaveza, postupajući suprotno članu 85. stav 1. tačka 13) Zakona o porezu na dohodak građana, pri čemu iznos obaveze na ime poreza na dohodak građana za 2017. , 2018. i 2019. godinu čije je plaćanje izbegao prelazi iznos od 5.000.000,00 dinara, a sve na način bliže opisan u izreci prvostepene presude, te da je time okrivljeni izvršio produženo krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ.

Objektivno obeležje krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, je da iznos obaveze - poreza čije se plaćanje izbegava prelazi iznos od 5.000.000,00 dinara.

Odredbom člana 101. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS, broj 108/2013, sa početkom primene od 01.01.2014. godine), koja je važila u vreme izvršenja krivičnog dela, je propisano da porez po odbitku iz člana 99. ovog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se radnja izvršenja jednog krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. KZ, kao i iznos poreske obaveze čije se plaćanje izbegava, a što je zakonsko obeležje predmetnog krivičnog dela, u konkretnom slučaju ne posmatraju u okviru vremenskog perioda od jedne fiskalne, odnosno kalendarske godine (kako to pogrešno smatra sud), već shodno članu 101. Zakona o porezu na dohodak građana porez po odbitku iz člana 99. ovog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje u momentu isplate prihoda, pa se samim tim ne mogu sabirati pojedinačni iznosi poreskih obaveza čije se plaćanje izbegava iz različitih poreskih perioda, odnosno u okviru jedne kalendarske godine.

Sledstveno navedenom, a imajući u vidu da iz činjeničnog opisa radnje krivičnog dela, utvrđenog u izreci pobijane prvostepene presude, proizilazi da je sud sabirao iznose dugovanog poreza na dohodak građana na druge prihode u 2017. godini (novčani iznos od 1.278.208,49 dinara), u 2018. godini (novčani iznos od 3.534.520,30 dinara) i u 2019. godini (novčani iznos od 7.599.589,52 dinara), to iz navedenog proizilazi da je sud primenio odredbu člana 41. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, broj 55/2004) kojom je propisano da se pojedinačna poreska prijava za porez po odbitku za svakog poreskog obveznika, odnosno poreskog platca, označena njihovim PIB-om, podnosi Poreskoj upravi jednom godišnje, a najkasnije do 31. januara za prethodnu godinu, a koja zakonska odredba je bila na snazi do dana 01.03.2014. godine („Službeni glasnik RS, broj 108/2013), dakle prestala je da važi pre vremena izvršenja predmetnog krivičnog dela, te je na taj način sud primenio odredbu koja nije mogla da se primeni. Pored toga, imajući u vidu navedeno sabiranje od strane suda iznosa dugovanog poreza na dohodak građana na ostale prihode iz različitih poreskih perioda, a čije izbegavanje obračunavanja i plaćanja od strane okrivljenog je predmet ovog krivičnog postupka, to je sud u konkretnom slučaju nepravilno primenio i odredbu člana 101. Zakona o porezu na dohodak građana koja je važila u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela i vreme presuđenja.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu napred navedeno, usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV - advokata Marka Tatar, te na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pravnosnažne presude Osnovnog suda u Zaječaru K 208/2021 od 03.06.2022. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 696/2022 od 01.11.2022. godine i predmet vratio Osnovnom sudu u Zaječaru na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, te se shodno ovoj odluci nije upuštao u ocenu ostalih istaknutih povreda zakona na koje se u zahtevu branioca okrivljenog takođe ukazuje.

U ponovnom postupku sud će prilikom odlučivanja imati u vidu primedbe iz ove presude, te će postupiti po istima i najpre otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, u kojoj će o svim činjenicama koje su predmet dokazivanja dati jasne, konkretne i argumentovane razloge.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić