Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 409/2018 od 05.07.2018. godine usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu, pa je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu K.br.875/14 od 26.01.2018. godine u odnosu na okrivljenog Dragana Ljubenovića u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenom Draganu Ljubenoviću za krivična dela za koja je oglašen krivim prvostepenom presudom utvrdio pojedinačne kazne i to za krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. KZ kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i novčanu kaznu u iznosu od 20.000,00 dinara i za krivično delo razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 4 meseca, pa je zatim okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 (devet) godina i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 19.08.2014. godine do 24.11.2014. godine, te ga je osudio i na novčanu kaznu u iznosu od 20.000,00 (dvadesethiljada) dinara koju je okrivljeni dužan da plati u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini ista će biti zamenjena kaznom zatvora i to tako što će se svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne zameniti za 1 dan zatvora, s tim što trajanje kazne zatvora ne može biti duže od 6 meseci. Žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu u preostalom delu i u celosti žalbe okrivljenog Dragana Ljubenovića, njegovog branioca - advokata Živana Stojakovića i branioca okrivljenog VV - advokata Tatijane Raičević su odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Branilac okrivljenog Dragana Ljubenovića - advokat Živan Stojaković podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 409/2018 od 05.07.2018. godine, s tim što iz sadržine zahteva proizilazi da se pobijaju obe pravnosnažne presude, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da saglasno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu K.br.875/14 od 26.01.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 409/2018 od 05.07.2018. godine tako što će okrivljenog Dragana Ljubenovića osuditi na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog Dragana Ljubenovića, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, samo formalno ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, svojim navodima u obrazloženju zahteva branilac zapravo ukazuje na pogrešnu ocenu od strane suda činjenica od kojih zavisi odluka o krivičnoj sankciji, jer po mišljenju branioca sud nije pravilno odmerio kaznu okrivljenom, s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Ljubenovića - advokata Živana Stojakovića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić