Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je našao:

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe, da je sud u predmetnom krivičnom postupku najpre doneo presudu K 372/14 kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, protiv koje presude su branioci okrivljenog izjavili žalbu ističući da je u pogledu tog krivičnog dela nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u smislu člana 104. KZ, ali da je prvostepeni sud i pored ove činjenice, nakon ukidanja navedene prvostepene presude u ponovljenom postupku okrivljenog osudio zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljenom AA optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Mladenovcu Kt 490/11 – 14 od 04.11.2014. godine i to pod tačkom 2. stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, zatim da je prvostepenom presudom Osnovnog suda u Mladenovcu K 372/2014 od 12.01.2017. godine, okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela ugrožavnje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ protiv koje presude je, pored branilaca okrivljenih, žalbu izjavio i Osnovni javni tužilac u Mladenovcu zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i tačka 8) i stava 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz člana 440. ZKP, te da je presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 253/17 od 27.04.2017. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca, prvostepena presuda ukinuta u delu kojim je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, a da je u ponovljenom postupku okrivljeni pobijanom prvostepenom presudom oglašen krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ što je potvrđeno pobijanom drugostepenom presudom.

Imajući u vidu da Osnovni javni tužilac u Mladenovcu u toku celog krivičnog postupka nije menjao pravnu kvalifikaciju predmetnog krivičnog dela iz optužnog akta – član 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ i da je žalbom osporavao pravnu ocenu dela po ranijoj prvostepenoj presudi, kojom je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo iz člana 138. stav 1. KZ, to je za pitanje nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja relevantna isključivo pravna kvalifikacija krivičnog dela data u optužnom aktu.

Kako je za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ propisana kazna zatvora od tri meseca do tri godine, to bi imajući u vidu odredbu člana 103. tačka 6) KZ, kojom je propisano da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna preko jedne godine i da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja, u smislu člana 104. stav 6. KZ, to bi u konkretnom slučaju zastarelost krivičnog gonjenja nastupila dana 12.09.2018. godine, dakle nakon donošenja pobijane drugostepene presude dana 26.07.2018. godine, i pravnosnažnost okončanja krivičnog postupka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovan zahtev branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu navodi da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to na iskazima oštećenih pročitanih na glavnom pretresu od 08.03.2018. godine, primenom člana 406. ZKP, ne dajući razloge na osnovu kojih je primenjena navedena odredba iako je sud bio u obavezi da to učini u smislu člana 406. stav 3. ZKP, niti su se stranke saglasile da se ovi dokazi pročitaju shodno članu 406. ZKP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, između ostalog je propisano, da se sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka može, po odluci veća, obaviti shodnom primenom člana 405. ZKP, ako su ispitana lica umrla, duševno obolela ili se ne mogu pronaći ili je njihov dolazak pred sud nemoguć ili otežan.

U konkretnom slučaju, sud je nesporno utvrdio da se oštećeni BB i VV od početka glavnog pretresa nalaze na privremenom radu u Kataru i da sud nije mogao da ih ispita na glavnom pretresu iako ih je pozivao i izdao naredbu za njihovo dovođenje, iz čega proizlazi da se navedena lica nisu mogla pronaći i da je njihov dolazak pred sud nemoguć, te je u takvoj situaciji shodno ovlašćenju iz člana 406. stav 1. ZKP, na glavnom pretresu pročitao njihove iskaze date pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Mladenovcu dana 15.10.2014. godine.

Pored toga, za upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima, nasuprot navodima zahteva u smislu odredbi člana 405. i 406. ZKP, nije neophodna saglasnost stranaka.

Prema tome, iskazi oštećenih BB i VV, saslušanih pred Osnovnim javnim tužiocem u Mladenovcu, ne mogu se smatrati nezakonitim dokazima u smislu navoda zahteva, zbog čega je zahtev branioca ocenjen kao neosnovan i u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da je prilikom podnošenja žalbe na prvostepenu presudu K 372/14 podneto punomoćje okrivljenog dato advokatu Andrijani Stefanovski a da je okrivljeni ranije angažovanom braniocu otkazao punomoćje, tako da je advokat Andrijana Stefanovski bila jedini branilac okrivljenog, ali da prvostepeni sud i nakon otkazivanja punomoćja ranije angažovanom braniocu od strane okrivljenog ni na jedan od održanih pretresa nije pozvao advokata Andrijanu Stefanovski kao branioca okrivljenog, čime je povređeno pravo na odbranu okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva ukazuje na povredu odredbe člana 506. stav 1. ZKP, koja se odnosi na pozivanje ili prisustvo na glavnom pretresu.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 506. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                    Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić