Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Nemanja Vasiljević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe za krivično delo iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ ili pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljene, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da je krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, krivično delo sa blanketnom dispozicijom, a da je okrivljena prema utvrđenju prvostepenog i drugostepenog suda predmetnu saobraćajnu nezgodu izvršila zbog toga što se nije pridržavala propisa iz člana 47. stav 5. ZOBS-a. Po stavu odbrane, radnja koja je stavljena na teret okrivljenoj, nije protivpravna, obzirom da okrivljena nije postupala protivno navedenoj odredbi ZOBS-a, jer je odredbom člana 47. stav 5. ZOBS-a propisano da na raskrsnici na kojoj prvenstvo prolaza nije regulisano na drugi način, tramvaj ima prvenstvo prolaza u svim slučajevima, osim u slučaju kada preseca biciklističku stazu ili traku, te međusobno prvenstvo prolaza tramvaja, se reguliše pravilom „desne strane“ i pravilom „levog kretanja“, ako prvenstvo prolaza tramvaja nije regulisano na drugi način. Odbrana smatra da se ne radi o očiglednoj omašci, jer se i u optužnom aktu, navodi član 47. stav 5. ZOBS-a. Dalje se navodi da, imajući u vidu izreku presude, te blanketnu dispoziciju iz člana 47. stav 5. ZOBS-a koju okrivljena nije povredila, da bi se u konkretnom slučaju, moglo raditi o blanketu iz člana 47. stav 1. ZOBS-a, obzirom da je okrivljena otpočela uključivanje sa zemljanog puta na kolovoz Zaječar-Paraćin krećući se u levo preko saobraćajne trake koja je namenjena za kretanje vozila iz pravca Paraćina prema Zaječaru.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva branioca okrivljene ocenjuje kao neosnovane.

Naime, iz činjenica i okolnosti naznačenih u izreci presude, proizlazi pre svega, da je delo za koje je okrivljena oglašena krivom izvršeno dana 15.05.2016.godine.

Odredbom člana 5. Krivičnog zakonika u stavu 1. propisano je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.

Imajući u vidu napred citiranu odrdbu ZKP, kao i da je delo izvršeno 15.05.2016. godine, u konkretnom slučaju primenjuje se Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, odnosno Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službenom glasniku RS“ br. 41/2009 ... 9/2016-odluka US), a kojim zakonom je u članu 47. stav 5. propisano da je vozač dužan da propusti sva vozila koja se kreću putevima koji se uključuju i kada taj put nije saobraćajnim znakon označen kao put sa prvenstvom prolaza, ako vozilom ulazi sa zemljanog puta na put sa savremenim kolovoznim zastorom ili ako na put ulazi sa površine na kojoj se ne vrši javni saobraćaj.

Shodno iznetom, a imajući u vidu da u izreci pravnosnažne presude stoji da je okrivljena u vreme i na mestu bliže opisanom u istoj, kao učesnik u saobraćaju na putevima upravljajući putničkim motornim vozilom se nije pridržavala saobraćajnih propisa iz člana 47. stav 5. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i time ugrozila javni saobraćaj i dovela u opasnost život i telo ljudi-oštećenog sada pok. BB, pri čemu je bila svesna da se pri takvoj njenoj vožnji ne pridržavajući se saobraćajnih propisa iz člana 47. stav 5. ZOBS-a na putevima može da ugrozi javni saobraćaj i dovede u opasnost oštećenog sada pokojnog BB, olako držala da do toga neće doći i da teža posledica, koja je nastupila u vidu smrti oštećenog sada pokojnog BB neće nastupiti, a bila je dužna i mogla biti svesna da je takvo njeno postupanje zabranjeno, iz kog činjeničog opisa, a nasuprot navodima zahteva, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi stava 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljena oglašena krivom pravnosnažom presudom. Samim tim neosnovano se zahtevom za zštitu zakonitosti ukazuje na postojanje povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored navedenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene daje osvrt na činjenično stanje, koje je tokom prethodnog postupka utvrđeno vezano za vreme, mesto izvršenja, odnosno nastanka saobraćajne nezgode, za pravac kretanja okrivljene i oštećenog, brzine kretanja i daje detaljan prikaz ponašanja oštećenog kritičnom prilikom, kao učesnika u saobraćaju na putevima iznoseći sopstvene činjenične zaključke vezane za uzrok nastanka saobraćajne nezgode, odnosno nalazeći da je uzrok saobraćajne nezgode postupanje oštećenog suprotno odredbi člana 35. stav 2. ZOBS-a, odnosno da je vožnja oštećenog, sada pokojnog BB brzionom većom od 80 km/č i vožnja motociklom suprotno odredbi člana 35. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima uzrok saobraćajne nezgode u krivičnopravnom smislu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljene iznetim navodima ceni dokaze izvedene tokom postupka i iznosi sopstvene činjenične zaključke vezane za uzrok nastanka saobraćajne nezgode, a koji činjenični zaključci su drugačiji od onih utvrđenih pobijanim presudama, na koji način suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i činjenično stanje utvrđeno u pobijanim presudama.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac čija su prava ograničena pravima okrivljenog u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke ili postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi niti zbog povrede zakona iz člana 460. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                     Predsednik veća - sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                                                Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić