Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 141/10
23.06.2010. godina
Beograd

U IME NARODA

            Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev, Veska Krstajića i Mirjane Ivić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog D.M, zbog krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika i dr., rešavajući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 340/10 od 8.6.2010.godine, podignutom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Vršcu Kv 83/10 od 22.2.2010. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KžII 824/10 od 6.4.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 23.6.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

 

            Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 340/10 od 8.6.2010. godine, se UVAŽAVA kao osnovan, rešenja Osnovnog suda u Vršcu    Kv 83/10 od 22.2.2010. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KžII 824/10 od 6.4.2010. godine, PREINAČUJU, tako što Vrhovni kasacioni sud zahtev okrivljenog D.M. za ponavljanje krivičnog postupka uvažava i uzima kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine zbog krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika po pravnosnažnoj presudi Opštinskog suda u Vršcu K. 789/07 od 11.9.2008. godine i kaznu zatvora u trajanju  od jedne godine zbog produženog krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 3. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika po pravnosnažnoj presudi Opštinskog suda u Vršcu K. 325/08 od 15.10.2008. godine, pa primenom člana 405. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi člana 60. stav 2. Krivičnog zakonika okrivljenog D.M. OSUĐUJE na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1-jedne godine i 11- jedanaest meseci uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru i na izdržavanju kazne od 8.8.2008. do 9.8.2009. godine po presudi Opštinskog suda u Vršcu K. 325/08, od 15.10.2008. godine, te na izdržavanju kazne od 10.8.2009.godine pa nadalje, po presudi Opštinskog suda u Vršcu K. 789/07, od 11.9.2008.godine.

O b r a z l o ž e nj e

 

            Rešenjem Osnovnog suda u Vršcu Kv 83/10 od 22.2.2010.godine odlučeno je da nema mesta spajanju kazni po presudama Opštinskog suda u Vršcu K. 789/07 od 11.9.2008. godine i K. 325/08 od 15.10.2008.godine.

            Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu KžII 824/10 od 6.4.2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog D.M. izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Vršcu Kv 83/10 od 22.2.2010. godine.

            Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja Republički javni tužilac podigao je  zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz. 340/10 od 8.6.2010. godine zbog povrede Krivičnog zakona iz člana 369. stav 1. tačka 4. i člana 371. stav 1. ZKP u vezi člana 62. stav 1. KZ i člana 405. stav 1. tačka1. ZKP, i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP sa predlogom da se uvaži zahtev, i ukine rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu KžII 824/10 i vrati istom sudu na ponovno odlučivanje, ili pak preinači rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu i Osnovnog suda u Vršcu saglasno odredbi člana 62. i 60. KZ spoje kazne zatvora u trajanju od po godinu dana i izrekne jedinstvena kazna zatvora po odredbi člana 60. stav 2. tačka 2. KZ.

                                  

 

            Vrhovni kasacioni sud je smislu člana 422. stav 3. ZKP, održao sednicu veća u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio sve spise predmeta sa pobijanim  rešenjima,  pa je, po oceni navoda u zahtevu, našao:

            Zahtev  za zaštitu zakonitosti je osnovan.

            Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Opštinskog suda u Vršcu K. 789/07 okrivljeni D.M. oglašen krivim zbog krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, i da je presuda postala pravnosnažna dana 11.9.2008.godine.

            Takođe je presudom Opštinskog suda u Vršcu K. 325/08 od 15.10.2008. godine, okrivljeni D.M. oglašen krivim zbog krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 3. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru od 8.8.2008. godine i da je ista postala pravnosnažna dana 23.11.2008. godine.

            Iz navedenog proizilazi da je okr. D.M. navedenim presudama oglašen krivim za dva krivična dela i osuđen na kazne zatvora u trajanju od po jedne godine.

            Na osnovu člana 405. stav 1. tačka 1. ZKP osuđeni D.M. tražio je ponavljanje krivičnog postupka, jer su protiv njega pravnosnažno izrečene dve kazne a nisu primenjene odredbe o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u sticaju, a pobijanim rešenjima je takav zahtev odbijen.

            Odredbom člana 405. stav 1. tačka 1. ZKP, propisano je da se pravnosnažna presuda može  preinačiti bez ponavljanja krivičnog postupka ako je u dve ili više presuda, odnosno rešenja o kažnjavanju protiv istog osuđenog pravnosnažno izrečeno više kazni, a nisu primenjene odredbe o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u sticaju.

            Imajući u vidu da su navedenim pravnosnažnim presudama izrečene dve kazne zatvora, a nisu primenjene odredbe o odmeravanju jedinstvene kazne a što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pogrešan je zaključak suda u prvostepenom i drugostepenom rešenju da nisu ispunjeni uslovi za preinačenje pravnosnažno izrečene kazne primenom člana 405. stav 1. ZKP u vezi člana 62. stav 1. KZ.

            Ovo iz razloga jer prvostepeni sud u vreme donošenja navedenih presuda nije mogao da primeni odredbu člana 62. KZ s obzirom da u vreme donošenja obe navedene presude ni jedna od njih nije bila pravnosnažna. Stoga je po oceni ovog suda u konkretnom slučaju, pravno irelevantno da li je kaznu okrivljeni izdržao, kako je to navedeno u pobijanim rešenjima.

            Prema tome, Vrhovni kasacioni sud je uvažio zahtev Republičkog javnog tužioca kao osnovan i primenom člana 405. stav 1. u vezi člana 60. stav 2. KZ okrivljenog D.M. osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i jedanaest meseci uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru i na izdržavanju kazne.

            Sa iznetih razloga, a na osnovu člana 30. stav 1. i člana 32. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08), a primenom člana 24. stav 7. ZKP, i člana 425. stav 1. ZKP-a, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                       Predsednik veća

Mila Ristić,s.r.                                                                        sudija

                                                                                                    Nevenka Važić,s.r.