U smislu člana 193. i člana 196. stav 1. ZKP obavezan je okrivljeni da na ime paušala plati iznos od 10.000,00 dinara kao i 9.200,00 dinara na ime ostalih troškova krivičnog postupka u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3-43/12 od 13.11.2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog D.P. i presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1040/11 od 13.06.2012. godine potvrđena, dok je žalba branioca okrivljenog D.P. odbačena kao neblagovremena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog D.P., adv. S.R., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da se zahtev usvoji, preinače presude Apelacionog suda u Kragujevcu i okrivljeni oslobodi od optužbe ili pak iste ukinu i predmet vrati Apelacionom sudu u Kragujevcu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.P., adv. S.R., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen je javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je zatim održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu uz primenu člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 od 28.09.2011. godine) u odnosu na presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1040/11 od 13.06.2012. godine, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane presude zasnovane na dokazu na kome se ne mogu zasnivati – na potvrdi o oduzetim predmetima, koju okrivljeni nije potpisao, odnosno odbio da potpiše, pa se takva potvrda nije mogla koristiti kao dokaz.

Izneti navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (član 368. stav 1 tačka 10. ZKP – „Službeni glasnik RS“ broj 72/09 od 03.09.2009. godine), a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je potvrda o privremeno oduzetim predmetima pribavljena u svemu u skladu sa odredbama tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, a činjenica da je okrivljeni odbio da potpiše potvrdu, istu ne čini dokazom na kome se ne može zasnivati presuda, s obzirom da je okrivljeni u toku postupka kao i uz podneti zahtev za zaštitu zakonitosti mogao da ponudi druge dokaze kojima se pobijaju činjenice koje proizilaze iz potvrde, što nije učinio, pa stoga, odbijanje okrivljenog da potvrdu potpiše nije od uticaja na ocenu o zakonitosti tog dokaza.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP određeno je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a odredbom stava 4. istog člana, određeni su uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona i to taksativnim nabrajanjem povreda koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom (član 74, član 438. stav 1. tačka 1). i 4.) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4) te je tako ovom odredbom pravo okrivljenog na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona, ograničeno u pogledu razloga isključivo na ove povrede.

Dakle, odredbama člana 485. stav 4. ZKP ograničeno je pravo okrivljenog na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti po osnovu povrede zakona, kako vremenski tako i u pogledu povreda zakona koje mogu biti razlog za podnošenje zahteva. Imajući u vidu da je odredbom člana 71. tačka 5. ZKP propisano da branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzme sve radnje koje može preduzeti okrivljeni, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ni branilac okrivljenog ne može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti mimo razloga predviđenih u članu 485. stav 4. ZKP.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog D.P., u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da apelacioni sud u presudi nije dao razloge zašto nije vršena DNK analiza paketa, a koji navodi se odnose na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, a što nije zakonom propisan razlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Ostalim navodima zahteva, u suštini se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza od strane apelacionog suda, to jest pravnosnažne presude se pobijaju iz razloga koji nisu propisani odredbom člana 485. stav 4. ZKP i ne predstavljaju zakonski osnov za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti u tom delu branioca okrivljenog D.P. ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev odbio kao neosnovan, a u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                      Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                Nevenka Važić,s.r.