Presudom Višeg suda u Užicu Kž 238/15 od 09.09.2015. godine, između ostalog, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih M.V. i B.V., a presuda Osnovnog suda u Požegi K 34/13 od 03.04.2015. godine u delu izreke pod stavom prvim, drugim, trećim, četvrtim i petim je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno izjavio branilac okrivljenih M.V. i B.V., advokat I.B., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da ukine drugostepenu odluku u delu u kojem su odbijene žalbe okrivljenih M.V. i B.V. i predmet vrati drugostepenom sudu u tom delu na ponovni postupak.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih M.V. i B.V., smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, jer je krivični postupak protiv okrivljene M.V. vođen bez zahteva ovlašćenog tužioca. U vezi sa istaknutom povredom branilac navodi da je Osnovni javni tužilac u Požegi podneskom od 13.08.2014. godine preuzeo krivično gonjenje od privatnog tužioca, prema okrivljenoj M.V. za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ učinjenog na štetu Đ.D., iako, po oceni branioca, javni tužilac ne može preuzeti gonjenje od privatnog tužioca, budući da je članom 62. ZKP propisano da javni tužilac ima pravo da od oštećenog kao tužioca preuzme krivično gonjenje i zastupanje optužbe, a članom 67. ZKP je propisano da se na privatnog tužioca shodno primenjuju odredbe člana 53. st. 5, 55. do 57. i 61. ZKP, ali ne i član 62. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da iz spisa predmeta proizilazi da je u predmentom krivičnom postupku izvršeno spajanje postupka koji su vođeni po privatnoj tužbi tužilje B.D. od 10.01.2013. godine, po privatnoj tužbi Đ.D. od 10.01.2013. godine, po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Požegi Kt 108/13 od 29.03.2013. godine i po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Požegi Kt 351/13 od 06.06.2013. godine, a radi sprovođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne presude. Nadalje, a s obzirom na to da je privatnom tužbom privatnog tužioca Đ.D. između ostalog okrivljenoj M.V. stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, te kako iz činjeničnog opisa tog dela proizilazi da se radi o krivičnom delu laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje se goni po službenoj dužnosti, Osnovni javni tužilac u Požegi se podneskom Kt 108/13 od 13.08.2014. godine izjasnio da podnosi optužbu protiv okrivljene M.V. zbog krivičnog dela iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, koje je prethodno bilo opisano u privatnoj tužbi, samo pravno kvalifikovano kao krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ.

Članom 43. ZKP, koji reguliše prava i dužnosti javnog tužioca, stavom 1. je propisano da je osnovno pravo i osnovna dužnost javnog tužioca gonjenje učinioca krivičnih dela, dok su u stavu 2. istog člana taksativno nabrojane nadležnosti javnog tužioca za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti.

Polazeći od navedenog i citirane zakonske odredbe, po oceni ovog suda, u konkretnom slučaju jedino je javni tužilac dužan i ovlašćen da goni okrivljenu M.V. zbog izvršenog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, zbog čega su navodi iz zahteva branioca okrivljenog da u konkretnom slučaju nije postojala optužba ovlašćenog tužioca, od strane ovog suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenih u zahtevu ističe i da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, jer kako je javni tužilac preuzeo gonjenje po privatnoj tužbi protiv okrivljene M.V. zbog krivičnog dela iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, to sud nije rešio deo privatne krivične tužbe Đ.D. kojom je okrivljenoj stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, pa u odnosu na to delo, po oceni branioca, nije rešen predmet optužbe.

Kako je Osnovni javni tužilac u Požegi, za delo koje je bilo opisano u privatnoj tužbi tužioca Đ.D., stavljeno na teret okrivljenoj M.V. i pravno kvalifikovano kao krivično delo iz člana 122. stav 1. KZ, podigao optužbu protiv okrivljene zbog istog čenjeničnog opisa, samo ga pravno kvalifikujući kao krivično delo iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljena i oglašena krivom pobijanom prvostepenom presudom, to, po oceni ovog suda, između krivičnog dela laka telesna povreda opisanog u privatnoj tužbi i izreke pobijane prvostepene presude, u odnosu na krivično delo iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, postoji identitet u činjeničnom pogledu, budući da postoji identitet okrivljene i identitet dela.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, jer je sud odlučio o svim tačkama optužbe.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da su nižestepeni sudovi u pobijanim presudama odlučujući o troškovima krivičnog postupka povredili odredbu člana 265. stav 3. ZKP, jer je okrivljena M.V. u celosti oslobođena da je učinila krivična dela koja su joj stavljena na teret od strane privatnih tužilaca, i to za krivično delo iz člana 170. stav 1. KZ, dok je za krivično delo laka telesna povreda koje je prvobitno privatnom tužbom bilo stavljeno na teret, ovlašćen bio javni tužilac, pa po oceni branioca ona za to delo nije ni gonjena po privatnoj tužbi te je privatni tužilac u smislu navedene odredbe ZKP trebalo okrivljenoj da nadoknadi troškove postupka. Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenih ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Međutim, po oceni ovog suda, imajući pritom u vidu da je postupak protiv okrivljene M.V. zbog krivičnog dela laka telesna povreda jedinstven, pokrenut po privatnoj tužbi, te da je tek nakon spajanja postupaka, za navedeno dalo gonjenje nastavio javni tužilac, to su neosnovani navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti da su okrivljenoj u smislu člana 265. stav 3. ZKP trebalo da budu nadoknađeni troškovi koje je imala po privatnim tužbama. Ovo naročito imajući u vidu da je ona za činjenični opis koji joj je privatnom tužbom stavljen na teret, vezano za krivično delo laka telesna povreda, pobijanom prvostepenom presudom i oglašena krivom.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenih u zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

U zahtevu branilac okrivljenih ističe i da optužni akt podnet od strane Osnovnog javnog tužioca u Požegi kojim je preuzeo gonjenje prema okrivljenoj M.V., nije dostavljen okrivljenoj, čime je učinjena povreda čl. 242. i 243. ZKP. Pri čemu branilac smatra da su nižestepeni sudovi postupali po optužnom aktu prema okrivljenoj M.V. koji nije sadržao sve što je propisano po članu 500. ZKP. Zbog navedenog branilac ističe i da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Pored toga, branilac ističe da su nižestepeni sudovi u pobijanim presudama učinili i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer su razlozi dati u presudama nejasni, odnosno nejasni su razlozi o tome da li su sudovi „preduzeli ili preuzeli krivično gonjenje“ prema okrivljenoj M.V., te postoji i znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude, o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika.

Branilac u zahtevu ističe i to da prvostepeni i drugostepeni sud nisu cenili sve navode odbrane tokom postupka na koji način su postupali protivno čl.16, 419. st.2. i 460. st.1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz čl.16, 242, 243, 419. stav 2, 438. stav 2. tač. 2) i 3), 460. stav 1. i 500. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u pobijanim presudama povređeno pravo okrivljenih na obrazloženu sudsku odluku kao neodvojivi deo prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ali kako branilac uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je okrivljenima u predmetnom postupku povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno Ustavom i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev branioca okrivljenih u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                        Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                                    Janko Lazarević,s.r.