Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 24/22 od 22.11.2022. godine delimično su usvojene žalbe branilaca okrivljenog Živote Pavlovića, advokata Miljana Zindovića i advokata Zorana Mihailova i preinačena presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 871/21 od 06.07.2022. godine, u delu odluke o kazni tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu, kao sud trećeg stepena, okrivljenom Životi Pavloviću za krivično delo obljuba nad nemoćnim licem iz člana 179. stav 2. u vezi stava 1. KZ , za koje je oglašen krivim drugostepenom presudom, zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina i uzima mu kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) godina, izrečenu presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 541/21 od 25.08.2021. godine, pa ga je primenom članova 42, 54, 60. i 62. stav 1. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 12 (dvanaest) godina i 6 (šest) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 28.03.2019. godine do 13.09.2019. godine kao i na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana počev od 17.09.2019. godine pa nadalje, dok su žalbe branilaca okrivljenog u preostalom delu odbijene kao neosnovane i drugostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Kragujevcu branilac okrivljenog Živote Pavlovića, advokat Miljan Zindović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači presudu Apelacionog suda u Kragujevcu, donetu u trećem stepenu, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu branioca okrivljenog Živote Pavlovića, advokata Miljana Zindovića, ističe da su pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer su radnje okrivljenog, opisane u izreci drugostepene presude, pogrešno pravno kvalifikovane kao krivično delo obljuba nad nemoćnim licem iz člana 179. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

U izreci pobijane drugostepene presude, navedeno je da je okrivljeni Života Pavlović „dana 28.03.2019. godine, oko 17.00 časova, u mestu ..., opština ..., sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, nad maloletnikom izvršio sa obljubom izjednačen čin iskoristivši kakvo drugo stanje tog lica usled kojeg ono nije bilo sposobno za otpor, tako što se oštećenoj maloletnoj AA, rođenoj ...2004. godine, lažno predstavio da je isceljitelj koji ima moći da otkloni njene životne i ljubavne probleme što je oštećena maloletna poverovala i pristala da navedenog dana okrivljeni svojim putničkim vozilom marke „...“, reg. oznake ..., odveze na usamljeno mesto u ..., zvano „...“ radi navodnog izvođenja rituala isceljenja, gde je zaključao vozilo sa unutrašnje strane, prethodno prešavši na zadnje sedište gde je oštećena maloletna AA sedela i naložio joj da skine duks i farmerice, što je kod maloletne oštećene izazvalo osećaj ugroženosti i straha usled čega nije bila u stanju da beži ili da se bori, pa nakon što je skinula duks i farmerice počeo da je dodiruje po celom telu, podigao joj brushalter i ljubio u predelu golih grudi, a zatim joj skinuo donji veš, dodirivao njen polni organ i u njen polni organ prodro prstima, da bi potom svukao svoje pantalone i donji veš i svoj polni organ stavio u njena usta čvrsto je držeći za glavu i ubrzo nakon toga i ejakulirao u njena usta, pri čemu je maloletna oštećena deo sperme progutala, iako je bio svestan da je ovakvo njegovo delo zabranjeno“, čime je izvršio krivično delo obljuba nad nemoćnim licem iz člana 179. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Odredbom člana 179. stav 1. KZ propisano je da krivično delo obljuba nad nemoćnim licem čini onaj ko nad drugim izvrši obljubu ili sa njom izjednačen čin iskoristivši duševno oboljenje, zaostali duševni razvoj, drugu duševnu poremećenost, nemoć ili kakvo drugo stanje tog lica usled kojeg ono nije sposobno za otpor, dok je u stavu 3. propisan kvalifikovani oblik koji, između ostalog, postoji kada je delo iz stava 1. učinjeno prema maloletniku.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da nemoćno lice odnosno pasivni subjekt ovog krivičnog dela može biti žensko ili muško lice kod koga postoji duševno oboljenje, zaostali duševni razvoj, druga duševna poremećenost, nemoć ili drugo stanje usled kojeg ono nije sposobno za otpor. Reč je o oboljenjima/poremećajima odnosno stanjima nemoći usled kojih lice nije sposobno za otpor, koja mogu imati različite uzroke, i postoje nezavisno od radnji koje preduzima učinilac pa sa njima nemaju uzročnu vezu.

U konkretnom slučaju, iz izreke pobijane drugostepene presude proizilazi da je ponašanjem okrivljenog maloletna oštećena dovedena u stanje ugroženosti i straha usled koga nije bila sposobna za otpor, a ne da je ta nesposobnost posledica njenih ličnih svojstava koje je okrivljeni mogao samo da iskoristi, što bi činilo obeležja krivičnog dela obljuba nad nemoćnim licem iz člana 179. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je oglašen krivim.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, zaključavanje vrata automobila u kome se maloletna oštećena nalazila, nalog da se skine, u kontekstu radnji koje je okrivljeni tada preduzeo i njene fizičke i mentalne inferiornosti u odnosu na okrivljenog predstavljaju egizistencijalnu pretnju takvog intenziteta koja koja je dovela do parališućeg straha usled kojeg je maloletna oštećena bila onemogućena da pruži otpor ili pobegne, što predstavlja obeležje krivičnog dela silovanja, pa je okrivljeni dovodeći maloletnu oštećenu u takvo stanje izvršio nad njom čin izjednačen sa obljubom, kako je opisano u izreci drugostepene presude.

Odredbom člana 178 stav 1. KZ propisano je da krivično delo silovanja čini onaj ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica, dok je u stavu 3. propisan kvalifikovani oblik koji, između ostalog, postoji kada je delo iz stava 1. učinjeno prema maloletniku.

Iz iznetih razloga, a imajući u vidu sudsku praksu kada je u pitanju pravilna primena zakona, kao i odgovarajuće navode zahteva, te da krivično delo silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. KZ ima isti zaštitni objekat i isti zakonski raspon propisane kazne od pet do petnaest godina, kao i krivično delo iz člana 179. stav 2. u vezi stava 1. KZ, Vrhovni kasacioni sud je, usvajajući kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu, otklonio napred navedenu povredu krivičnog zakona, i preinačio pobijane pravnosnažne presude u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, tako što je radnje okrivljenog Živote Pavlovića, opisane u izreci drugostepene presude, pravno kvalifikovao kao krivično delo silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje delo ga je primenom odredaba članova 4, 42, 45, 54. i 60. stav 1. KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina, i uzeo mu kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) godina, koja mu je izrečena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 541/21 od 25.08.2021. godine, i primenom odredbe člana 60. stav 2. tačka 2) i člana 63. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 12 (dvanaest) godina i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 28.03.2019. godine do 13.09.2019. godine i vreme provedeno na izdržavanju mere zabrana napuštanja stana od 17.09.2019. godine pa do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, nalazeći da je ovako odmerena kazna srazmerna objektivnoj težini izvršenog krivičnog dela i olakšavajućim i otežavajućim okolnostima koje su u smislu člana 54. KZ pravilno utvrđene na strani okrivljenog u redovnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u razmatranje ostalih navoda zahteva kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 3) ZKP obzirom da branilac ne navodi konkretno na koji način su navedene povrede krivičnog zakona učinjene, pa zahtev u ovim delovima nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić