Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1 br.144/18 od 17.10.2018. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Ubu Kt br.213/17 od 25.04.2018. godine, presuda Osnovnog suda u Ubu K br.124/17 od 15.12.2017. godine preinačena je u pogledu načina izvršenja krivične sankcije, tako što je Viši sud u Valjevu okrivljenog AA zbog produženog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi člana 180. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, zbog kojeg je oglašen krivim prvostepenom presudom osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koju će izdržati po pravnosnažnosti presude, dok je žalbe branilaca okrivljenog AA – advokata Milana Paripovića i advokata Aleksandra Filipovića odbio kao neosnovane i u nepreinačenom delu prvostepenu presudu potvrdio.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Ostoja Perić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i tačka 3), te člana 440. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude u celini ili u pogledu načina izvršenja krivične sankcije i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijane presude u pogledu visine izrečene krivične sankcije, tako što će okrivljenom izreći uslovnu osudu ili blaži način izvršenja kazne, uz istovremeni zahtev da se do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u uvodu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca dozvoljeno, međutim u obrazloženju zahteva ne navodi ni jednom rečju u čemu se ova povreda sastoji, već ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza isticanjem da prvostepeni sud u toku dokaznog postupka nije saslušao oštećenu BB i njenog brata VV, jedinog očevica događaja, već je „poverovao“ iskazima svedoka GG i DD, roditeljima oštećene BB „koji nisu bili lično prisutni kritičnog dana, u kritično vreme, u kući“, iz kojih razloga podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca nije dozvoljeno u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Pored toga, u zahtevu se ističe da je u konkretnom slučaju učinjena povreda odredaba člana 451. stav 1. u vezi stava 3. ZKP (s tim što je branilac pogrešno označava kao povredu člana 541. stav 1. u vezi stava 3. ZKP) isticanjem da je drugostepeni sud, koji u smislu navedene zakonske odredbe ispituje presudu u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi, prekoračio granice osnova, odnosno obim ispitivanja prvostepene presude, preinačujući prvostepenu presudu u pogledu načina izvršenja kazne zatvora, a koja povreda u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branioca.

Najzad, u zahtevu se ističe i da su prvostepeni i drugostepeni sud „učinili grešku prihvatajući mišljenje OJT da se radi o produženom krivičnom delu nedozvoljenih polni radnji“, što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 61. KZ. Međutim, u vezi sa navedenom povredom zakona, branilac ne navodi konkretno u čemu se ona sastoji, već s tim u vezi ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza isticanjem da se sporni događaj nije ni dogodio 31.05.2017. godine, da je ovaj događaj „izrežirala“ majka oštećene, GG te da iz nalaza i mišljenja veštaka proizilazi da kod maloletne oštećene nema tragova bilo kakve psihičke ili fizičke traume i da je stoga bilo neophodno suočiti GG sa okrivljenim AA i naložiti dopunsko psihijatrisko-psihološko veštačenje maloletne oštećene, a što prvostepeni sud nije učinio u toku postupka.

Iz iznetih navoda proizilazi da su u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog samo formalno označene povrede zakona zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, ali da se suštinski navodima zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i na povredu odredaba člana 451. ZKP, a što sve ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                            Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić