Presudom Višeg suda u Čačku Kž 193/18 od 28.09.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Milana Stanojevića, a presuda Osnovnog suda u Čačku K 165/18 od 21.06.2018. godine, je potvrđena.

Protiv navedene pravnosnažne presude Osnovnog suda u Čačku K 165/18 od 21.06.2018. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Milan Stanojević, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijanu presudu. Međutim, iz obrazloženja zahteva, po nalaženju ovog suda, očigledno proizilazi da je isti podnet i protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Čačku Kž 193/18 od 28.09.2018. godine.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, i u vezi sa tim navodi da su pobijane presude zasnovane na dokazu na kome se po zakonu ne mogu zasnivati, te u tom smislu kao nezakonit dokaz označava odbranu – priznanje okrivljenog AA dato pred Osnovnim javnim tužiocem u Čačku dana 01.03.2018. godine, smatrajući da je okrivljeni odbranu dao bez prisustva branioca i isključivo u cilju odlaganja krivičnog gonjenja, a ne radi vođenja postupka, zbog čega se, prema stavu branioca, takav iskaz okrivljenog nije mogao koristiti kao dokaz na glavnom pretresu.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Naime, iz sadržine zapisnika o saslušanju okrivljenog, tada osumnjičenog AA, pred Osnovnim javnim tužiocem u Čačku od 01.03.2018. godine, proizilazi da je isti sačinjen na osnovu člana 85. do 90. ZKP, da je osumnjičeni pre saslušanja, a nakon uzimanja ličnih podataka propisno poučen i upozoren o svojim pravima iz člana 68. ZKP, kao i o dužnostima iz člana 70. ZKP, da je potom pozvan da se izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, da je nakon toga osumnjičeni izričito izjavio da ne želi angažovanje branioca i da će se braniti sam, te mu je omogućeno da pročita krivičnu prijavu, nakon čega je isti izneo odbranu i zapisnik bez primedbi potpisao.

Prema navedenom, saslušanje okrivljenog pred javnim tužiocem, obavljeno je u svemu u skladu sa odredbama člana 85. do 90. ZKP, pa kako je ova dokazna radnja, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u svemu obavljena na zakonit način, to se i zapisnik o saslušanju okrivljenog, tada osumnjičenog, koji je sačinjen o preduzetoj radnji, ima smatrati zakonitim i na istom se presuda može zasnivati. S tim u vezi, neosnovano branilac ističe da je okrivljeni svoje priznanje, odnosno odbranu dao u cilju odlaganja krivičnog gonjenja-jer je javni tužilac preduzeo određene dokazne radnje, shodno svojim ovlašćenjima iz člana 499. stav 2. ZKP, kao što je upravo predmetna dokazna radnja-salušanje okrivljenog. Takođe, kako je dakle reč o krivičnom postupku koji se vodio zbog krivičnog dela za koje je propisana novčana kazna ili zatvor do dve godine, to u smislu odredbe člana 74. tačka 2) ZKP, okrivljeni nije ni morao imati obaveznu odbranu, pa odsustvo branioca u konkretnom slučaju, uz izričitu izjavu okrivljenog da ne želi angažovanje branioca, ni u kom slučaju ne utiče na zakonitost preduzete dokazne radnje.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored navedenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ističe da je u konkretnom slučaju, sud povredio odredbu člana 243. stav 1. ZKP, jer nije uredno dostavio optužni predlog i poziv okrivljenom, budući da je poziv za glavni pretres primila bivša stanodavka okrivljenog, koja ga je telefonskim putem obavestila o zakazanom pretresu, samo dan pre održavanja istog.

Takođe, u zahtevu se ukazuje da je okrivljeni dobio otkaz u Policijskoj upravi ..., da je krajem 2016. godine sam postao izdržavano lice i da je to osnovni razlog zbog čega nije plaćao izdržavanje svog maloletog deteta, pa branilac smatra da je sud morao imati u vidu tu činjenicu i u konkretnom slučaju primeniti odredbu člana 195. stav 2. ZKP, te okrivljenog osloboditi od kazne.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, i na sopstvenoj verziji utvrđenog činjeničnog stanja, izvodi zaključak u pogledu pravne kvalifikacije.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog i njegovog branioca, zbog povrede zakona iz člana 243. stav 1. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović, s.r.                                                                                                                             Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić