Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati iznos od 10.000,00 dinara i troškove krivičnog postupka i to OJT u Subotici u iznosu od 145.875,00 dinara, a sudu u iznosu od 43.757,00 dinara, sve u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 534/21 od 13.10.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Olivera Jovanić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) i povreda članova 11., 14., 15., 16., 21., 22., 68. stav 1. tačka 1), 5), 7), 8), 10) i 11), 71. stav 1. tačka 3), 84., 123., 124., 139. i 425. stav 3. ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da isti podnosi i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3), 7) i 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje sa naredbom da se postupak održi pred drugim sudijom ili da pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP jer se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na nedozvoljenom dokazu - nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke Dragana Vignjevića. Nezakonitost ovog dokaza se po navodima branioca ogleda u tome što je veštak saobraćajne struke pribavljao dokaze odlazeći u MUP RS bez dokaza o pribavljenom materijalu i bez naredbe suda. U vezi sa tim, branilac posebno ukazuje na neoverene kopije fotografija, koje je imenovani veštak koristio prilikom izrade nalaza i mišljenja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Nalaz i mišljenje sudskog veštaka saobraćajne struke Dragana Vignjevića rezultat je zakonito sprovedene dokazne radnje veštačenja i kao takav predstavlja zakonit dokaz. Ovo stoga što, iz spisa predmeta proizilazi da je navedeno veštačenje izvršeno i njegov nalaz i mišljenje sačinjen po naredbi javnog tužioca u Subotici Kt 724/16 od 14.12.2018. godine, kojom je naloženo da se izvrši saobraćajno-tehničko veštačenje na okolnosti vremensko prostorne analize saobraćajne nezgode koja se dogodila 10.04.2016. godine u ... na raskrsnici ulica ... i ... i za veštaka određen Dragan Vignjević, kome je određen zadatak veštačenja i rok u kome je dužan da dostavi svoj nalaz i mišljenje u pismenoj formi. Pored toga, u naredbi je navedeno da veštak ima pravo da od organa postupka traži i dobije dopunska razjašnjenja, da razgleda predmete i razmatra spise, da predlaže prikupljanje dokaza i pribavljanje predmete i podataka koji su od važnosti za davanje nalaza i mišljenja i razjašnjenja pojedinih okolnosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, kopije fotografija na koje ukazuje branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, sastavni su deo zapisnika o uviđaju saobraćajne nezgode SN 240-79/2016 od 24.04.2016. godine, koji čine skica lica mesta i kriminalističko tehnička dokumentacija i iste nisu posmatrane izolovano, da bi morale biti overene, već u sklopu celokupnog zapisnika. Imajući u vidu da je predmetni zapisnik o uviđaju sačinjen u odgovarajućoj formi (koja se zahtevom za zaštitu zakonitosti ne osporava), od strane ovlašćenog lica, u skladu sa odrebama ZKP, to isti sa svim svojim delovima, uključujući i predmetne kopije fotografije, predstavlja zakonit dokaz, zbog čega su navodi branioca kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Ukazujući na istu povredu zakona, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao nezakonit dokaz označava nalaz i mišljenje sudskog veštaka dr Duška Špirte, navodeći da je veštačenje alkoholemije okrivljenog izvršeno od strane veštaka koji nije ovlašćen za tu vrstu veštačenja, a svoj nalaz i mišljenje je dao na osnovu već utvrđene alkoholemije, suprotno pravilima struke.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izneti navodi branioca okrivljenog ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Naime, po nalaženju ovoga suda, veštačenje koje je imalo za predmet utvrđivanje da li je u vreme izvršenja krivičnog dela okrivljeni bio pod uticajem alkohola i da li je to uticalo na stanje njegove uračunljivosti u vreme izvršenja krivičnog dela, kao i da li je s obzirom na utvrđenu količinu alkohola u krvi bio sposoban za bezbednu vožnju, određeno je naredbama javnog tužioca Osnovnog javnog tužioca u Subotici Kt 724/16 od 05.04.2018. godine i od 22.06.2018. godine i ista su obavljena od strane ovlašćenog veštaka koji se nalazi na spisku stalnih sudskih veštaka za oblast psihijatrije – Duška Špirte, lekara Opšte bolnice u Subotici, koja bolnica je akreditovana za utvrđivanje alkoholemije u krvi, pri čemu je ovaj veštak na osnovu pribavljenih dokaza i pregleda okrivljenog, dao svoj nalaz i mišljenje u skladu sa pravilima nauke i struke shodno odredbama ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi, a nasuprot navodima branioca okrivljenog, da navedeni dokaz ni sam po sebi ni po načinu pribavljanja, ne predstavlja nezakonit dokaz na kome se presuda ne može zasnivati u smislu člana 84. ZKP, a navodima zahteva kojima se osporava sadržina nalaza i mišljenja veštaka i ukazuje da je navedeno veštačenje trebalo da obavi drugi veštak, koji je ovlašćen za veštačenje alkoholemije, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog pobija činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi koje ne može biti predmet ispitivanja povodom istaknute bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U vezi sa istom povredom zakona, branilac ističe da naredbe za napred navedena veštačenja nisu dostavljene odbrani, okrivljenom i oštećenima, zbog čega sud, na nalazima i mišljenjima veštaka Dragana Vignjevića i dr Duška Špirte, nije mogao zasnovati svoju presudu.

Naredbe na koje se poziva branilac okrivljenog, kojima je naloženo saobraćajno-tehničko veštačenje od strane veštaka Dragana Vignjevića i sudsko medicinsko odnosno psihijatrijsko veštačenje okrivljenog od strane veštaka dr Duška Špirte određene su od strane javnog tužioca, kako je to već napred navedeno, pa kako se prema odredbi člana 117. stav 5. ZKP, ako veštačenje određuje sud, naredba dostavlja i strankama, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, okolnost što javni tužilac naredbe za veštačenje nije dostavio odbrani, okrivljenom i oštećenima, ne čini ove dokaze nezakonitim.

Pored navedenog, branilac okrivljenog ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, jer sudski veštaci na glavnom pretresu prilikom ispitivanja nisu opomenuti na već položenu zakletvu niti su kao svedoci položili zakletvu pre ispitivanja.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda i ovi navodi branioca su neosnovani, imajući u vidu da iz spisa predmeta proizlazi da su svi sudski veštaci koji su na glavnom pretresu ispitani u vezi obavljenih nalaza i mišljenja, ispitani u svojstvu sudskih veštaka, a ne u svojstvu svedoka i u smislu člana 119. ZKP su položili zakletvu odnosno opomenuti su na položenu zakletvu i to na glavnim pretresima održanim dana 18.10.2018. godine i 12.04.2021. godine.

S obzirom na navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijane pravnosnažne presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se se suprotnim navodima branioca iznetim u zahtevu za zaštitu zakonitosti, neosnovano ukazuje.

Osim navedenog, branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja povreda predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, ovu povredu zakona branilac obrazlaže isticanjem da je, u konkretnom slučaju sud neosnovano okrivljenog osudio na kaznu zatvora i izrekao mu meru bezbednosti, za čije izricanje, nije bilo uslova, a do čega je došlo usled propusta suda da utvrdi sve relevantne činjenice neophodne za njeno izricanje. Izneti navodi branioca, po nalaženju ovoga suda predstavljaju povredu odredbe člana 441. stav 1. i 2. ZKP.

Pored toga, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je sud neosnovano odbio pojedine dokazne predloge odbrane, čime ukazuje na povredu člana 395. ZKP.

Ostalim navodima podnetog zahteva, branilac osporava utvrđeno činjenično stanje polemišući sa ocenom izvedenih dokaza, posebno iskaza svedoka i obavljenih veštačenja, iznoseći pri tome, sopstvenu analizu i ocenu tih dokaza, čime ukazuje na povredu člana 440. ZKP.

Kako povrede članova 395., 440. i 441. stav 1. i 2. ZKP i povrede članova 11., 14., 15., 16., 21., 22., 68. stav 1. tačka 1), 5), 7), 8), 10) i 11), 71. stav 1. tačka 3), 84., 123., 124., 139. i 425. stav 3. ZKP, kao i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) i 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, koje je branilac naveo kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, ne predstavljaju zakonske razloge, zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud se u razmatranje i ocenu ovih povreda, nije upuštao.

Kao razlog podnošenja zahteva branilac navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, kako navodi zahteva ne sadrže objašnjenje u čemu se ova povreda konkretno sastoji, a Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu istaknute povrede, koja u smislu člana 484. ZKP, nema propisan sadržaj, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić