čime bi izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Šapcu K 7/14 od 07.10.2016. godine, okrivljeni BB i AA oglašeni su krivim da su izvršili po jedno krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, za koja su im izrečene uslovne osude tako što im je utvrđena kazna zatvora u trajanju od po tri meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učine novo krivično delo. Prvostepenom presudom od optuženog BB je oduzeta opojna droga „heroin“ neto mase 0,16 grama kao i od optuženog AA. Okrivljeni su obavezani da plate sudu na ime paušala iznos od 50.000,00 dinara, kao i troškove krivičnog postupka čija će visina biti određena naknadno posebnim rešenjem, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu, Kž1 1461/16 od 21.11.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih BB i AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1461/16 od 21.11.2016. godine, branilac okrivljenog AA, advokat Zdravko Musić, blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijanu presudu tako što će odbiti optužbu prema okrivljenom.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je donošenjem drugostepene presude povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na štetu okrivljenog AA, jer je pre pravnosnažnog okončanja postupka nastupila zastarelost krivičnog gonjenja u smislu odredaba člana 103. tačka 6. u vezi člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni AA prvostepenom presudom oglašen krivim da je dana 15.11.2010. godine, izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, za koje delo je propisana novčana kazna ili zatvor do tri godine.

Prema odredbi člana 103. tačka 6. KZ, propisano je ako u tom Zakonu nije drugačije određeno krivično gonjenje ne može se preduzeti kada protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine ili novčana kazna, a članom 104. stav 6. KZ da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

S obzirom na to da je krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, za koje je okrivljeni AA, oglašen krivim prvostepenom presudom izvršeno dana 15.11.2010. godine, to se osnovano u zahtevu navodi da je shodno članu 103. tačka 6. u vezi člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika nastupila zastarelost krivičnog gonjenja dana 15.11.2016. godine.

Protiv prvostepene presude žalbu je podneo branilac okrivljenih AA i BB, advokat Zdravko Musić, dana 25.10.2016. godine, dakle u vreme kada nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, pa ova okolnost nije isticana u podnetoj žalbi, s tim što je drugostepena presuda doneta dana 21.11.2016. godine.

Odlučujući o podnetoj žalbi, drugostepeni sud je postupao u skladu sa odredbom člana 451. stav 1. ZKP, odnosno ograničio je ispitivanje prvostepene presude po žalbi u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi. Međutim, prema odredbi člana 451. stav 2. ZKP, predviđeno je odstupanje od pravila da se drugostepeni sud kreće u granicama osnova, dela i pravca pobijanja istaknutih u žalbi, a odnosi se na ispitivanje po službenoj dužnosti odluke o krivičnoj sankciji.

U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je shodno članu 451. stav 2. tačka 1. ZKP, ispitao prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na izrečenu krivičnu sankciju. Pri ispitivanju krivične sankcije po službenoj dužnosti, u smislu člana 451. stav 2. ZKP, drugostepeni sud treba da ima u vidu da se kazne i mere upozorenja mogu izreći samo učiniocu koji je kriv za učinjeno krivično delo, prema načelnoj odredbi člana 2. Krivičnog zakonika. Drugim rečima, ako je pre pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka nastala okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje, a to je apsolutna zastarelost i to nakon izjavljene žalbe tada učinilac dela ne može biti pravnosnažno oglašen krivim, pa mu sud ne može izreći ni krivičnu sankciju, što znači da je u konkretnom slučaju drugostepeni sud bio ovlašćen da ispita pitanje zastarelosti krivičnog gonjenja po službenoj dužnosti, te da preinači na osnovu člana 459. stav 1. ZKP, prvostepenu presudu i na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP, odbije optužbu protiv okrivljenog.

Drugostepeni sud to nije učinio, već je prvostepenu presudu potvrdio i na taj način učinio povredu krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 103. tačka 6. i člana 104. stav 6. KZ na štetu okrivljenog AA, na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud otklonio učinjenu povredu Zakona i usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, preinačio pobijane pravnosnažne presude i na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP, prema okrivljenom AA odbio optužbu za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja pre pravnosnažnog okončanja postupka.

Kako je pobijanom pravnosnažnom presudom, pored okrivljenog AA, oglašen krivim i okrivljeni BB, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, izvršeno dana 12.11.2010. godine, Vrhovni kasacioni sud nalazi da razlog zbog kojeg je doneo odluku u korist okrivljenog AA – član 438. stav 1. tačka 1) ZKP, postoji i za okrivljenog BB u pogledu kojeg nije podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, jer je s obzirom na vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela i kaznu koja se za isto može izreći – novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine, u smislu člana 103. tačka 6) u vezi člana 104. stav 6. KZ, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, dana 12.11.2016. godine, dakle pre pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka dana 21.11.2016. godine, zbog čega je ovaj sud u smislu člana 489. stav 2. ZKP preinačio pobijane pravnosnažne presude po službenoj dužnosti i u odnosu na okrivljenog BB, tako što je prema istom na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP, odbio optužbu da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, postupajući kao da zahtev za zaštitu zakonitosti postoji i u odnosu na ovog okrivljenog.

Na osnovu člana 265. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) i člana 489. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                          Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

lji