Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, advokat Predrag Basarić, blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, na osnovu člana 482, 485. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) i povrede zakona iz člana 118. ZKP, sa predlogom da se pobijane presude ukinu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po zakonu ne mogu zasnivati, te u tom smislu kao nezakonit dokaz označava nalaz i mišljenje Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu-Departman za mašinstvo od 29.03.2017. godine i dopunu od 14.12.2017. godine, smatrajući da je u pitanju nezakoniti dokaz iz razloga što je navedeni nalaz rezultat nezakonitog rada ustanove kojoj je veštačenje povereno, te da se kao dokaz ne može koristiti u krivičnom postupku, jer je suprotan imperativnim odredbama Zakona o sudskim veštacima (član 9. stav 2. kojim je propisano da u ime pravnog lica poslove veštačenja mogu obavljati samo lica iz stava 1. tačka 2) ovog člana,) odnosno samo zaposleni koji su upisani u registar veštaka, a što u konkretnom slučaju nije.

Po oceni Vrhovog kasacionog suda neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Na istu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani 3 u šestom i sedmom pasusu i strani 4 u prvom, drugom i trećem pasusu, dao razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i povredu zakona iz člana 118. ZKP, obrazlažući istu da je naredba o veštačenju data od strane suda svojom sadržinom suprotna odredbama člana 118. ZKP, jer ne daje precizan nalog o specijalnostima veštaka koji treba da izvrše povereni zadatak, nego ostavlja mogućnost ustanovi da ona to sama, po sopstvenom nahođenju uradi, čime je isključiva nadležnost suda preneta na ustanovu kojoj je veštačenje povereno.

Pored toga, u zahtevu branilac ističe i povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) smatrajući da je suprotno odredbi člana 114. stav 3. ZKP, kojom je propisano da ako za određenu vrstu veštačenja postoje veštaci sa spiska stalnih veštaka, drugi veštaci se mogu odrediti samo ako postoji opasnost od odlaganja ili ako su stalni veštaci sprečeni ili ako to zahtevaju druge okolnosti, a da u presudama nema razloga o odlučnim činjenicama (opasnosti od odlaganja, sprečenosti stalnih sudskih veštaka na teritoriji tog suda ili druge okolnosti), kao i da nema uopšte razloga o bitnim činjenicama vezanim za radove koji su izvođeni nakon okončanja radova koje su izvodili okrivljeni, jer iz pismenih dokaza u spisima, a posebno iz izveštaja Javnog preduzeća „Direkcija“ od 14.09.2009. godine proizilazi da su radovi na polaganju kablova javne rasvete vršeni od 18.09. do 16.10.2009. godine.

Branilac okrivljenog takođe u zahtevu iznosi i da su pobijane presude obuhvaćene i povredom odredbe člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, jer sud u toku glavnog pretresa nije primenio odredbu člana 295. ZKP, a to je bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Takođe, u zahtevu branilac iznosi i sopstvenu analizu i ocenu odbrane okrivljenog, iskaza svedoka, kao i iskaza sudskog veštaka BB saslušanog u svojstvu svedoka, čime, po oceni ovog suda, osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, člana 118. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pobijanim presudama, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kome je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                             Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić