Istom presudom, na osnovu člana 246a stav 3. KZ, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta, i to pet tableta leka „bensedin“ od 5 mg, a na osnovu člana 265. stav 1. ZKP određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz br.524/22 od 14.11.2022. godine, samo protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Somboru Kž1 br.58/22 od 18.03.2022. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP u vezi člana 18. i člana 246a stav 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i utvrdi da je pobijanom presudom povređen zakon u korist okrivljenog AA.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog – advokatu Stefanu Njegovanu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (člana 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca podnet, a nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da je pobijana drugostepena presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP u vezi člana 18. i člana 246a stav 1. KZ.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je izreka drugostepene presude nerazumljiva, jer ne sadrži opis radnje krivičnog dela zbog kog je okrivljeni oslobođen od optužbe, a na koji način je onemogućena identifikacija krivičnog dela u postupku eventualnog prigovora presuđene stvari.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su, po oceni ovoga suda, neosnovani,

Naime, Viši sud u Somboru, kao drugostepeni, na osnovu člana 455. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 459. ZKP preinačio je prvostepenu presudu i okrivljenog AA na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ, nalazeći da delo za koje je okrivljeni optužen nije krivično delo jer se radi o delu malog značaja, shodno članu 18. KZ. Pri tome, izreka drugostepene presude, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, nije nerazumljiva, obzirom da iz izreke jasno proizilazi da se okrivljeni oslobađa od optužbe da je u vreme i na način opisan u izreci prvostepene presude izvršio predmetno krivično delo.

Kada se preinačava prvostepena presuda tako što se okrivljeni oslobađa od optužbe, u izreci drugostepene presude ne moraju taksativno biti označene predmetne radnje, već je dovoljno da se u razlozima drugostepene presude navede po kom osnovu se okrivljeni oslobađa od optužbe, što je drugostepeni sud u konkretnom slučaju i učinio, pozivajući se na odredbu člana 18. stav 1. KZ, te nalazeći da krivično delo za koje je okrivljeni prvostepenom presudom oglašen krivim, i pored toga što sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja. Pored toga, prigovor presuđene stvari se ne procenjuje samo u odnosu na izreku drugostepenog suda, već se mora procenjivati i u odnosu na izreku prvostepenog suda. U konkretnom slučaju prvostepena presuda je preinačena na osnovu činjenica koje su utvrđene u prvostepenom postupku, pri čemu je drugostepeni sud zaključio da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da nije pravilan zaključak prvostepenog suda u pogledu postojanja predmetnog krivičnog dela, obzirom da se radi o delu malog značaja, pa kako to predstavlja pravnu ocenu, to drugostepeni sud nije bio dužan da ove radnje navede u izreci presude, već je bilo dovoljno da navede da se okrivljeni oslobađa od optužbe za radnje opisane u izreci prvostepene presude.

Takođe, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da je drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, obzirom da je drugostepeni sud na strani 3 stav drugi, treći, četvrti, peti i šesti svoje odluke izneo jasne i logične razloge za svoj stav – da radnja zbog koje je okrivljeni oglašen krivim prvostepenom presudom, iako sadrži obeležje krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ, predstavlja delo malog značaja u smislu člana 18. KZ, a zbog čega ga je i oslobodio od optužbe na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP. U ovom delu, zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca se u suštini osporava ocena suda o tome da se radi o delu malog značaja, i iznosi sopstveni stav u pogledu ispunjenosti uslova o tome u smislu člana 18. KZ.

Iz navedenih razloga, nalazeći da pobijanom presudom Višeg suda u Somboru Kž1 br.58/2022 od 18.03.2022. godine nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je podneti zahtev odbio kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić