Presudom Višeg suda u Požarevcu 1Kž1 88/24 (2021) od 11.07.2024. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA, advokata Slobodana Cvetanovića i presuda Osnovnog suda u Velikom Gradištu K. br. 113/23 od 18.04.2024. godine je preinačena samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenom AA, koji je oglašen krivim prvostepenom presudom zbog krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 meseca i istovremeno je određeno da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vreme proveravanja od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo, a u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena je kao neosnovana i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Slobodan Cvetanović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude ili samo drugostepenu odluku preinači.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slobodana Cvetanovića je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac označava CD snimak bezbednosne kamere Odeljenja kriminalističke policije PU Požarevac, a koji je kao dokaz sud izveo na glavnom pretresu iako sud nije pribavio taj dokaz, već ga je dobio od tužilaštva, a koje nije prezentiralo sudu način pribavljanja predmetnog CD.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta i to iz dopisa oficira Policije za kontrolu rada u područnoj policijskoj upravi, majora policije Vladana Pavlovića od 27.07.2021. godine, dostavljenom načelniku Policijske uprave u Požarevcu po pritužbi BB, proizilazi da je dana 26.07.2021. godine od strane policijskih službenika Odeljenja kriminalističke policije, forenzičara VV i kriminalističkog inspektora GG izuzet snimak video nadzora koji se nalazi u ulici ... u ... i ostvarenim uvidom u ovaj video snimak, utvrđeno je da je snimak dobrog kvaliteta, da se na snimku vidi da dva policijska službenika u uniformi, bez kape na glavi prilaze grupi dece i da jedan od policajaca energično hvata za desno uvo jedno dete i drži ga za uvo oko 10 sekundi.

Prema tome, u konkretnom slučaju radi se o snimku sa bezbednosne kamere Odeljenja kriminalističke policije PU Požarevac, koji je pribavljen po pritužbi BB povodom postupanja policijskog službenika prema njenom unuku maloletnom oštećenom, sa ciljem da se pronađu, odnosno da se obezbede tragovi krivičnog dela, te video zapis snimka sa nadzorne kamere predstavlja predmet podoban da služi kao dokaz neke činjenice koja ima značaj za pravne odnose i kao takav se može izvesti kao dokaz u krivičnom postupku, jer je u pitanju CD na kome se nalazi snimak zabeležen sigurnosnim kamerama koje su postavljene radi zaštite bezbednosti ljudi i imovine na adresi u ulici ... . Imajući u vidu izneto, Vrhovni sud nalazi da predmetni CD sa video zapisom predstavlja zakonit dokaz i po načinu pribavljanja i po sadržini, te se samim tim na istom presuda može zasnivati, iz kojih razloga su ocenjeni kao neosnovani suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer se u radnjama okrivljenog ne stiču bitna obeležja navedenog krivičnog dela već se eventualno radi o prekršaju ili disciplinskoj odgovornosti okrivljenog.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Naime, odredbom člana 137. stav 1. KZ propisano je da krivično delo zlostavljanje i mučenje čini onaj ko zlostavlja drugog ili prema njemu postupa na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo. Stavom 2. istog člana, propisano je da ko primenom sile, pretnje, ili na drugi nedozvoljeni način drugome nanese veliki bol ili teške patnje s ciljem da od njega ili od trećeg lica dobije priznanje, iskaz ili drugo obaveštenje ili da se on ili neko treće lice zastraši ili nezakonito kazni, ili to učini iz druge pobude zasnovane na bilo kakvom obliku diskriminacije, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Odredbom stava 3. istog člana, propisano je da ako delo iz stava 1. i 2. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom od tri meseca do tri godine, a za delo iz stava 2. zatvorom od dve do deset godina.

Iz izreke pobijane presude proizilazi da je okrivljeni oglašen krivim da je „u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i da je isto zabranjeno kao službeno lice – policijski službenik Policijske stanice u ..., u vršenju službe prema maloletnom oštećenom... postupao na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo, tako što je prišao oštećenom koji je bio u grupi maloletne dece, rukom uhvatio za desno uho, povukao i zavrnuo, pri tom govoreći: „Sad kad mu udarim šamar, ima sve sline da mu ispadnu“, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje“. Iz ovako opisane radnje okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i to kako objektivna koja se odnose na samu radnju izvršenja, obzirom da je okrivljeni preduzimanjem radnji navedenih u izreci presude povredio ljudsko dostojanstvo maloletnog oštećenog, tako i subjektivna koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, pa su suprotni navodi branioca ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja ovako označene povrede branilac navodi da nižestepeni sudovi u pobijanim presudama nisu naveli razloge na osnovu kojih se može utvrditi postojanje umišljaja kod okrivljenog za izvršenje predmetnog krivičnog dela, te nije utvrđeno da li je okrivljeni hteo da vređa ljudsko dostojanstvo oštećenog ili je samo hteo da ga upozori, kojim navodima branilac ukazuje suštinski na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković