Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Mileusnić, zbog povrede zakona iz člana 438. Zakonika o krivičnom postupku i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakoniku o krivičnom postupku (ZKP) pa je na sednici veća koju je održao shodno članu 488. stav 2. ZKP i o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnžanim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok u preostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je u pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa obrazloženjem da je primenjen član 55a Krivičnog zakonika (KZ), propisan Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koji je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 35/2019 od 21.05.2019. godine, stupio na snagu 01.12.2019. godine, a koji se u ovom slučaju nije mogao primeniti. Naime, branilac ovakav svoj stav zasniva na odredbi člana 5. Krivičnog zakonika (KZ) kojim je u stavu 1. propisano da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a stavom 2. istog člana propisano je da ukoliko je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon jednom ili više puta primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca, pa kako je retroaktivna primena zakona dozvoljena samo ukoliko je taj zakon najblaži za učinioca, član 55a Krivičnog zakonika se ne može primeniti u konkretnom slučaju.

Ova ukazivanja branioca ocenjena su kao neosnovana iz razloga što se iz spisa predmeta utvrđuje da je krivično delo izvršeno 15.09.2020. godine, a da je izmena zakonika na koju se branilac poziva stupila na snagu 01.12.2019. godine, dakle pre nego što je krivično delo izvršeno, tako da u ovom konkretnom slučaju nema reči o retroaktivnoj primeni zakona, jer su izmene zakona važile u vreme izvršenja krivičnog dela.

Dalje, podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac je ukazao i da je okrivljeni morao biti oslobođen za krivično delo koje mu je stavljeno na teret jer je policiji, tužilaštvu i sudstvu poznato lice „Glumac“ na koga je okrivljeni ukazao kao lice od koga je nabavio opojnu drogu.

Odredbom člana 246a stav 3. KZ, propisano je da učinilac dela iz stava 1. i 2. koji je otkrio od koga nabavlja opojnu drogu može se osloboditi od kazne. Dakle, član 246a stav 3. KZ, predviđa fakultativni osnov za oslobođenje od kažnjavanje za krivično delo iz stava 1. i 2. člana, odnosno samo mogućnost, ali ne i obavezu suda da u slučaju kada okrivljeni otkrije lice od koga je nabavljao opojnu drogu istog i oslobodi od kazne za predmetno delo, te podrazumeva i ocenu suda da su ispunjeni uslovi za primenu ove zakonske odredbe.

Polazeći od navedenog, kako je okrivljenom pobijanim presudama u delu odluke o krivičnoj sankciji utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 7 meseci, odmerena u granicama propisanim za predmetno krivično delo, to su po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovani navodi zahteva da je pobijanim presudama odlukom o krivičnoj sankciji u odnosu na krivično delo iz člana 246a Krivičnog zakonika povređen zakon.

Branilac je dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP koja predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, međutim u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne obrazlaže u čemu se istaknuta povreda ogleda.

Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, pa je shodno tome Vrhovni kasacioni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj.

Takođe, branilac u podnetom zahtevu ukazuje da su okrivljenom povređena i uskraćena ljudska prava i slobode u postupku zajemčena Ustavom i Evropskim konvencijama o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim Protokolima, a što je utvrđeno opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje i da se u slučaju člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika mora dostaviti odluka Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.

Kako branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda niti Evropskog suda za ljudska prava kojim je utvrđena povreda ljudskih prava okrivljenog, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ni u ovom delu nema sadržaj propisan odredbom člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić