Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da u radnjama za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen nema elemenata krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ niti bilo kog drugog krivičnog dela. Prema navodima zahteva, okrivljeni je vlasnik i direktor preduzeća „BB“ doo, koje je u blokadi zbog nemogućnosti plaćanja, što samo po sebi ne može voditi zaključku da se u radnjama okrivljenog stiču elementi krivičnog dela za koje je osuđen obzirom da nemogućnost plaćanja i činjenica što je okrivljeni direktor preduzeća, ne predstavljaju elemente bilo kog krivičnog dela.

Krivično delo prevare iz člana 208. stav 1. KZ čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini. Teži oblik ovog krivičnog dela iz stava 3. postoji onda kada je delom iz stava 1. pribavljena imovinska korist ili naneta šteta u iznosu koji prelazi 450.000,00 dinara.

Iz izreke pobijane prvostepene presude, proizlazi da je okrivljeni u vreme i na mestu opisanom u izreci, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi 450.000,00 dinara, prilikom kupovine robe od oštećenog privrednog društva „Galerija“ doo iz Gornjeg Milanovca, postupajući u svojstvu direktora preduzeća „BB“ doo iz ..., lažnim prikazivanjem činjenica da je njegovo preduzeće solventno i da će robu platiti, doveo i održavao u zabludi predstavnika oštećenog preduzeća „Galerija“ doo i na taj način ga naveo da na štetu svog preduzeća isporuči robu u ukupnom iznosu od 454.015,58 dinara, na osnovu računa – otpremnice broj ../17 od 12.12.2017. godine u iznosu od 288.067,58 dinara i broj ../17 od 15.12.2017. godine u iznosu od 165.948,00 dinara, oštetivši privredno drušvo „Galerija“ doo za navedeni iznos.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu branioca okrivljenog AA, advokata Radovana Čopića, ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U konkretnom slučaju, u izreci navedene presude, pored ostalih subjektivnih elemenata, opisana je namera, kao nužan subjektivni element krivičnog dela prevara iz člana 208. KZ i radnja izvršenja kao objektivni element ovog krivičnog dela odnosno činjenice čijim lažnim prikazivanjem je okrivljeni doveo i održavao u zabludi oštećenog, a koje su, u konkretnom slučaju, navele predstavnika oštećenog privrednog društva „Galerija“ doo, da na štetu imovine tog privrednog društva, okrivljenom isporuči robu u ukupnoj vrednosti od 454.015,58 dinara.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, opisane radnje, koje je okrivljeni AA preduzeo, sadrže sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti opredeljuje ali ne obrazlaže bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, iz kog razloga zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji nalaže navođenje konkretnog razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. tačnije 438. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljivanje povrede zbog koje se zahtev podnosi i obrazloženje u čemu se ona konkretno sastoji.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Radovana Čopića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić