Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 513/18 od 11.09.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Čačku 1K.br.345/17 od 07.03.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Marin Blagojević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači u celini prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da ukine u celini drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim po zakonu nije krivično delo, obzirom da činjenični opis dat u optužnom aktu javnog tužioca i u izreci pobijane pravnosnažne presude ne sadrži sve zakonom propisane bitne elemente, odnosno ne sadrži subjektivno obeležje krivičnog dela i to opis određenog oblika krivice okrivljenog u odnosu na smrt drugog učesnika u saobraćaju kao težu posledicu krivičnog dela iz člana 297. stav 4. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u optužnom aktu Osnovnog javnog tužioca u Čačku KT.br.1097/09 od 21.02.2012. godine, izmenjenom na glavnom pretresu od 28.04.2017. godine, i utvrđenog u izreci pravnosnažne presude i to da je okrivljeni AA „... sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, kao učesnik u saobraćaju ne pridržavajući se saobraćajnih propisa ugrozio javni saobraćaj, da je doveo u opasnost život ljudi, pa su kao posledice kod drugih nastupile teške telesne povrede usled kojih je nastupila smrt jednog lica, na taj način što je upravljao teretnim vozilom marke „...“ registarskih oznaka ..., magistralnim putem M23 iz pravca Bresnice prema Mrčajevcima, pa dolaskom na deo ovog puta u blizini kuće VV postupio suprotno odredbi člana 46. stav 1. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, tako što je vozilom upravljao nedozvoljenom brzinom od 63 km/čas, koja brzina je veća od dozvoljene brzine od 60 km/čas postavljenim saobraćajnim znakom i suprotno odredbi člana 91. stav 1. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, bez upotrebe velikih svetala, mada je bio svestan da na taj način može ugroziti javni saobraćaj i drugim učesnicima u saobraćaju dovesti život u opasnost, ali olako držao da do toga neće doći i da štetne posledice neće nastupiti ..., pri čemu je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno“, a u vreme, u mestu i na način bliže opisan u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je on u ovom krivičnom postupku optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

Kako je, dakle, u konkretnom slučaju, u činjeničnom opisu krivičnog dela datom u optužnom aktu javnog tužioca i utvrđenom u izreci pobijane pravnosnažne presude subjektivno obeležje krivičnog dela - krivica okrivljenog jedinstveno opisana i u odnosu na osnovno delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. KZ i u odnosu na težu posledicu krivičnog dela iz člana 297. stav 4. KZ koja se sastoji u nastupanju smrti maloletnog oštećenog GG, dakle kako iz izreke presude jasno proizilazi da je okrivljeni AA postupao sa svesnim nehatom i u odnosu na težu posledicu, to se kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima ističe da delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim po zakonu nije krivično delo i da je time učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog.

Nadalje, kako su, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi pravilno našli da se u radnjama okrivljenog AA stiču sva zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je optužen, te kako su pravilno pobijanom pravnosnažnom presudom okrivljenog oglasili krivim za izvršenje ovog krivičnog dela, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je oglašavanjem okrivljenog krivim za krivično delo iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ sud primenio zakon koji se ne može primeniti i time učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP isticanjem da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati, a bez kog nezakonitog dokaza ne bi bila doneta osuđujuća presuda, i to na nalazu i mišljenju Republičkog zavoda za sudska veštačenja AD Novi Sad. Po stavu branioca navedeni nalaz i mišljenje je pribavljen na nezakonit način, iz razloga jer je navedeno veštačenje odredio sud po službenoj dužnosti, a bez bilo kakvog predloga javnog tužioca ili odbrane, iako je odredbom člana 15. stav 3. ZKP izričito propisano da sud izvodi dokaze na predlog stranaka.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer je sud u konkretnom slučaju mogao da, i bez predloga stranaka, odredi veštačenje od strane Republičkog zavoda za sudska veštačenja AD Novi Sad, obzirom da je odredbom člana 15. stav 4. ZKP sudu data mogućnost da izuzetno sam odredi da se dopunski dokazi izvedu, ako oceni da su izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio, a što je u predmetnom krivičnom postupku upravo bio slučaj.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog osporava nalaz i mišljenje Republičkog zavoda za sudska veštačenja AD Novi Sad, te stručnost stalnog sudskog veštaka Tome Cuparića - dipl. ing maš, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marina Blagojevića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                      Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić