Istom presudom na osnovu člana 423. stav 1 tačka 2) ZKP okrivljeni AA oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 232/21 od 14.04.2021. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Somboru preinačna je presuda Osnovnog suda u Somboru K 261/17 od 06.11.2020. godine, tako što je okrivljeni, zbog krivičnog dela neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 229a stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci koja će se izvršiti u prostorijama u kojima stanuje i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara. Prema okrivljenom izrečena je mera bezbednosti Zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od jedne godine – obavljanje dužnosti direktora privrednog društva.

U stavu drugom iste presude usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog i Osnovnog javnog tužioca u Somboru, u preostalom delu ukinuta je presuda Osnovnog suda u Somboru K 261/17 od 06.11.2020. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv navedenih presuda u delu u kome su postale pravnosnažne u odnosu na krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 229a stav 2. u vezi stava 1. KZ zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Bojan Trkulja, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11), stav 2. tačka 1), ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, povrede člana 16., 428., 441. i 460. ZKP i pogrešne primene zakona sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 229a stav 2. u vezi stava 1. KZ i odredi da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ukoliko nađe da je zahtev osnovan samo u pogledu povrede zakona koja se odnosti na krivičnu sankciju preinači pobijane presude i okrivljenom izrekne uslovnu osudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da su u sprovednom postupku upotrebljeni dokazi na kojima se presuda ne može zasnivati. Naime, prema navodima zahteva sva dokumentacija koja je oduzeta fabrici akumulatora i koja se nalazi u spisima predmeta dostavljena je veštacima, ali kako sva ta dokumentacija nije oduzeta uz potvrdu o oduzetim predmetima Poreske uprave, koja je obavezna prema odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, svi ti pismeni dokazi se ne mogu koristiti kao dokaz niti se nalazi veštaka mogu bazirati na tim pismenim dokazima iz kojih razloga je sve te priložene dokumente trebalo izdvojiti iz spisa predmeta, a što sud nije učinio.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Članom 130. stav 4. Zakona o poreskom postuku i poreskoj administraciji je propisano da u toku poreske kontrole poreski inspektor može, uz potvrdu, privremeno oduzeti poslovne knjige, evidencije, drugu dokumentaciju ili isprave, do okončanja postupka poreske kontrole.

Iz spisa predmeta proizilazi da su poreski inspektori prilikom sprovođenja kontrole postupali u skladu sa svojim ovlašćenjima prilikom kancelarijske kontrole, te da originalna poslovna dokumentacija nije oduzeta i da u konkretnom slučaju nije izdata Potvrda o privremeno oduzetim predmetima iz razloga što je overena fotokopija poslovne dokumentacije, a što je izvršeno uz odobrenje odgovornog lica privrednog društva – direktora AA priložena uz krivičnu prijavu, pri čemu se o istom izjašnjavao i prvostepeni sud u presudi K 261/17 od 06.11.2020. godine na 25. strani, u trećem stavu.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaze na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branilac okrivljenog neosnovano ukazuju u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da kod okrivljenog nije postojala namera izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa, pa u radnjama okrivljenog nema ni elemenata krivičnog dela za koje je pravnosnažno oglašen krivim, na koji način se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je dozvoljeno podnošenje zahteva braniocu i okrivljenom. Međutim, branilac okrivljenog ovu povredu zakona obrazlaže tako što osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama između ostalog navodeći da ni jedan dokaz nije potvrdio da je okrivljeni imao nameru da izbegne plaćanje poreza i doprinosa, te da kada su u pitanju sporne zarade iz decembra 2013. godine veštačenjem je pokazano da se radi o faktički isplaćenim mininalnim zaradama, koje su predstavljale minimum egzistencije za radnike, pa je Fabrika akumulatora ... uspela da i za te minimalne zarade putem asignacije plati, koliku su sredstva dozvoljavala, bar deo poreza i doprinosa u procentima koji stoje u veštačenju, što opet govori da nije postojala nikakva namera izbegavanja, jer da jeste Fabrika akumulatora ... bi isplatila putem asignacije sve na ime zarade i ništa na konto poreza i doprinosa, što ovde nije bio slučaj, a što govori o izostanku namere za izbegavanje plaćanja poreza i doprinosa.

U podnetom zahtevu branilac okrivljenog ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je dozvoljno podnošenje zahteva okrivljenom i braniocu. Međutim, obrazlažući ovu povredu zakona, branilac ne ukazuje u čemu je to konkretno sud prekoračio granice ovlašćenja prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenima, već da sud protivno odredbi člana 54. KZ nije uzeo u obzir porodične prilike okrivljenog, da ništa nije pribavio sebi, kao ni drugom, da je bio izvršni direktor u vreme predstečajnog stanja, da nije osuđivan, da je bio maksimalno korektan tokom postupka, što bi ukazivalo da je sud trebalo da okrivljenom izrekne uslovnu osudu, a koji navodi branioca okrivljenog bi, po nalaženju ovoga suda, predstavljali povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu člana 441. stav 1. ZKP , a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razlog njegovog podnošenja, ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, navodeći da je izreka presude nejasna. Nadalje navodi da presuda nema razloge i činjenicama koje su predmet dokazivanja, da postoji znatna protivurečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika, na koji način ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. U zahtevu branilac kao razlog podnošenja navodi i povredu člana 16. i 428. ZKP, kao što napominje i da je odluka o sankciji nepravilna i suprotna članu 441. ZKP, kao i da drugostepeni sud nije cenio ni jedan od iznetih žalbenih navoda zbog čega je postupio suprotno članu 460. stav 1. ZKP. Navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud u i ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Bojana Trkulje, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić