Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na nezakonitom dokazu - naredbi za tajni nadzor komunikacije i tajno praćenje i snimanje. Branilac u podnetom zahtevu navodi da naredbom sudije za prethodni postupak nije bliže označeno mesto gde će izvršiti snimanje a organi koji su sprovodili posebne dokazne radnje primenili su naredbu na potpuno nezakonit način iz razloga što je prislušni uređaj dat oštećenom koji je taj prislušni uređaj koristio svaki put kada bi se fizički nalazio sa okrivljenim i preko tog prislušnog uređaja je snimao svoj razgovor sa okrivljenim. Zakonom nije predviđena mogućnost da se u okviru dokazne radnje tajno praćenje i snimanje stavi prislušni uređaj na svedoka i da se tako snima komunikacija, jer u konkretnom slučaju nije postojala naredba o zaključenju simulovanih poslova, niti je određen prikriveni islednik na način predviđen odredbama člana 183-187. ZKP. Pored navedenog, branilac ističe i da je u naredbi na paušalan način opisana procedura koja je korišćena prilikom njenog donošenja i da se ne navodi u čemu se sadrže osnovi sumnje, niti opis dela koje se stavlja na teret okrivljenom. Takođe ističe da je naredba doneta za krivično delo iznuda iz člana 214. stav 4. KZ, ali krivična prijava nije podneta za krivično delo u odnosu na koje se primenjuju posebne dokazne radnje.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Sadržina naredbe o određivanju posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacije, propisana je u stavu 2. člana 167. ZKP, tako da je u naredbi neophodno označiti podatke o licu prema kome se tajni nadzor komunikacije određuje, zakonski naziv krivičnog dela, označenje poznatog telefonskog broja ili adrese osumnjičenog, odnosno telefonskog broja ili adrese za koju postoje osnovi sumnje da je osumnjičeni koristi, razloge na kojima se zasniva sumnja, način sprovođenja, obim i trajanje posebne dokazne radnje.

Sadržina naredbe o određivanju posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje, propisana je u stavu 2. člana 172. ZKP, tako da je u naredbi neophodno označiti podatke o osumnjičenom, zakonski naziv krivičnog dela, razloge na kojima se zasniva sumnja, označenje prostorija, mesta ili prevoznog sredstva, ovlašćenje za ulazak i postavljanje tehničkih uređaja za snimanje, način sprovođenja i obim i trajanje posebne dokazne radnje.

Iz spisa predmeta proizilazi da je sudija za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kpp. Pov. 177/2020 od 30.12.2020. godine donela naredbu prema okrivljenom kojom je određen tajni nadzor i snimanje komunikacije koja se obavlja putem telefona ili drugih tehničkih sredstava, nadzor elektronske ili druge adrese i zaplena pisama i drugih pošiljki i tajno praćenje i snimanje osumnjičenog radi otkrivanja kontakta ili komunikacije na javnim mestima i mestima na kojima je pristup ograničen ili u drugim prostorijama, osim u stanu, te radi utvrđivanja istovetnosti lica ili lociranja lica ili stvari, jer postoje osnovi sumnje da je okrivljeni vršio krivično delo iz člana 214. stav 4. KZ koja će se izvršiti odgovarajućim sredstvima MUP RS, PU Novi Sad OKP. Naredba sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kpp. Pov. 177/2020 od 30.12.2020. godine doneta je na osnovu obrazloženog predloga Višeg javnog tužioca u Novom Sadu od 30.12.2020. godine, koji predlog sadrži zakonsku numeraciju krivičnog dela, razloge na kojima se zasniva sumnja da je okrivljeni izvršio i priprema izvršenje krivičnog dela obuhvaćenog članom 162. ZKP – obrazložena operativna saznanja policije uz naznačenje cilja preduzimanja posebne dokazne radnje, odnosno ukazivanje na osnove iz člana 167. i 172. ZKP.

Po nalaženju ovoga suda navedena naredba sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kpp. Pov. 177/2020 od 30.12.2020. godine doneta je u svemu u skladu sa odredbom člana 167. i 172. ZKP, pri čemu je u istoj jasno precizirano mesto gde će se izvršiti posebna dokazna radnja praćenje i snimanje i to na javnim mestima i mestima na kojima je pristup ograničen ili u prostorijama, osim u stanu, na koji način je u potpunosti poštovana privatnost okrivljenog, a njeno izvršenje je povereno MUP RS, PU Novi Sad OKP, koji organ je zakonom ovlašćen za sprovođenje naredbe. Pri tome, Zakonikom o krivičnom postupku nije precizirano na koji način će se sprovesti naredba o tajnom praćenju i snimanju, pa o samom načinu sprovođenja i vrsti operativno-tehničkih mera koje će u tom cilju biti preduzete, u svakom konkretnom slučaju odlučuje organ koji ih sprovodi, u skladu sa svojim ovlašćenjima. Samim tim nema ni zakonskih prepreka da ista bude sprovedena na način da se na oštećenog stavi prislušni uređaj, a kako je to u konkretnom slučaju i učinjeno.

Pored navedenog, iz naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kpp. Pov. 177/2020 od 30.12.2020. godine proizlazi da je dovoljno obrazložena i da sadrži sve elemente propisane odredbom člana 167. stav 2. i 172. stav 2. ZKP, a iz naredbe se jasno vidi iz kojih činjenica i okolnosti – operativna saznanja MUP RS, sudija za prethodni postupak izvodi zaključak da u toj fazi postupka postoje osnovi sumnje da je okrivljeni izvršio i da priprema izvršenje krivičnog dela iz člana 214. stav 4. KZ, za koje se ova mera može odrediti te da je njeno preduzimanje neophodno radi obezbeđenja dokaza za krivično gonjenje čije bi prikupljanje na drugi način bilo znatno otežano.

Takođe, predlog za izdavanje naredbe za primenu posebnih dokaznih radnji u odnosu na okrivljenog podneo je VJT u Novom Sadu dana 30.12.2020. godine zbog postojanja osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio i priprema izvršenje krivičnog dela iz člana 214. stav 4. KZ, koje je propisano članom 162. ZKP kao krivično delo u odnosu na koje se primenjuje posebna dokazna radnja, pa su kao neosnovani ocenjeni i navodi branioca okrivljenog da je krivična prijava podneta zbog krivičnog dela u odnosu na koje se ne primenjuje posebna dokazna radnja tim pre što se naredba za primenu posebnih dokaznih radnji donosi na osnovu obrazloženog predloga javnog tužioca, a predlog javnog tužioca u konkretnom slučaju je podnet zbog krivičnog dela koje je predviđeno članom 162. ZKP.

Imajući u vidu sve navedeno, Vrhovni kasacioni sud je, navode branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se radnje okrivljenog ne mogu kvalifikovati kao krivično delo iznuda iz člana 214. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je sud okrivljenog oglasio krivim, već da je u konkretnom slučaju mogao da odgovara samo za krivično delo prinuda iz člana 135. KZ u pokušaju. Naime, po stavu branioca u konkretnom slučaju imovina oštećenog nije bila umanjena, jer novac koji je oštećeni predao okrivljenom nije bio njegov, već je to novac koji mu je dala policija i samim tim nema protivpravne imovinske koristi koja je neophodan element krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo iznuda iz člana 214. stav 1. KZ čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili pretnjom prinudi drugog da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine, a kvalifikovani oblik iz stava 2. ovog krivičnog dela postoji ukoliko je delom iz stava 1. tog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi 450.000,00 dinara.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 2. u vezi stava 1. KZ, te da je u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenom u izreci pravnosnažne presude navedeno da je okrivljeni AA „u vremenskom periodu ..., sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje i svestan da je njegovo delo zabranjeno, u nameri da sebi i drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 40.000 eura, što u dinarskoj protivrednosti iznosi 4.717.324,00 dinara po srednjem kursu NBS na dan 03.02.2021. godine, pretnjama da će napasti na život i telo oštećenog ..., prinudio oštećenog da mu na štetu svoje imovine isplati novčani iznos od 5.000 evra...“, na način bliže opisan u izreci presude pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 5.000 evra, odnosno u dinarskoj protivrednosti 589.665,50 dinara, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, jasno i nedvosmisleno proizilazi da je sud opisane radnje okrivljenog AA pravilno pravno kvalifikovao kao krivično delo iznuda iz člana 214. stav 2. u vezi stava 1. KZ, pa se stoga kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Gorana Karadarevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić