U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Radmile Dragičević Dičić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Jele Vučković, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 2K.broj 223/18 od 03.06.2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 broj 830/2019 od 01.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 22. januara 2020. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Jele Vučković, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 2K broj 223/18 od 03.06.2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 broj 830/2019 od 01.10.2019. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2). Zakonika o krivičnom postupku u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, dok se isti zahtev u ostalom delu ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu 2K broj 223/18 od 03.06.2019. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61 Krivičnog Zakonika, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine.

Istom presudom, okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem, shodno odredbi člana 264. ZKP, a oštećena BB je na osnovu člana 258 ZKP upućena na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 broj 830/2019 od 01.10.2019. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog – advokata Suzane Vučković, presuda Osnovnog suda u Nišu 2K.broj 223/18 od 03.06.2019. godine preinačena je samo u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, tako što su radnje okrivljenog, zbog kojih je oglašen krivim prvostepenom presudom, pravno kvalifikovane kao krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, dok su žalba branioca okrivljenog – advokata Suzane Vučković u preostalom delu, kao i žalbe Osnovnog javnog tužioca u Nišu i branioca okrivljenog – advokata Miloša Kukurekovića, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA – advokat Jela Vučković, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 61. KZ i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev osnovan i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 61. KZ, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA – advokat Jela Vučković ističe da je pobijanim presudama okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ, i pored toga što je krivično delo nasilje u porodici trajno krivično delo koje se može u svom osnovnom obliku izvršiti sa jednom ili više radnji i čija posledica traje kraće ili duže vreme, pa preduzimanje više radnji u jednom dužem vremenskom periodu predstavlja jedno krivično delo, te se u konkretnom slučaju nisu stekli uslovi da se radnja okrivljenog pravno kvalifikuju kao produženo krivično delo.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na pogrešnu pravnu kvalifikaciju predmetnog krivičnog dela, odnosno na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) u vezi člana 61 KZ, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, tačni su navodi zahteva da je prvostepenom presudom okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ. Međutim, prvostepena presuda preinačena je presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1. 830/2019 od 01.10.2019. godine upravo u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, tako što su radnje okrivljenog, zbog kojih je oglašen krivim prvostpenom presudom, pravno kvalifikovane kao krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ. S tim u vezi, u obrazloženju drugostepene presude navedeno je da se radi o krivičnom delu koje po svojoj prirodi trajno krivično delo, te da je, imajući u vidu prirodu ovog krivičnog dela, reč o jednom kontinuiranom stanju u kome se nalazi jedan član porodice usled radnji koje preduzima drugi član porodice prema njemu, a zbog čega preduzimanje ovih radnji u jednom dužem vremenskom periodu ne predstavlja krivično delo u produženom trajanju, već jedno krivično delo.

Kako je, dakle, drugostepenom presudom otklonjena povreda krivičnog zakona učinjena prvostepenom presudom tako što je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz čl.194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a ne zbog ovog krivičnog dela u produženom trajanju, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na pogrešnu pravnu kvalifikaciju, ocenjeni neosnovanim.

U preostalom delu, isti zahtev je odbačen, iz sledećih razloga:

U uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kao razlog podnošenja, navodi se povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenima preko branilaca. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac nijednom rečju ne navodi u čemu se ova povreda zakona ogleda, te po oceni ovoga suda zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva opredeljenje o kojoj tačno povedi zakona je reč i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je zahtev u ovom delu odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, isticanjem da nižestepeni sudovi nisu na pouzdan način ni za jednu od radnji utvrdili mesto, vreme i način izvršenja, a polemiše se i sa iskazom oštećene i ističe da je njena izjava kontradiktorna, neprecizna, te u suprotnosti sa iskazom svedoka VV, da je sud izjavu oštećene prihvatio kao jedini dokaz i na bazi te izjave okrivljenog oglasio krivim. Takođe, branilac u zahtevu ističe i da je sud propustio da u prvostepenom postupku u svojstvu svedoka pozove i ispita službena lica – policajce koji su kritičnim prilikama postupali, a polemiše i sa postojanjem umišljaja okrivljenog, uz sopstveni zaključak da je sud na bazi izvedenih dokaza morao da donese oslobađajuću presudu zbog nedostatka dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret.

Pored toga, u zahtevu se navodi da je sud imao mogućnosti da okrivljenom izrekne blažu kaznu, imajući u vidu loše zdravstveno stanje okrivljenog i činjenicu da do sada nije osuđivan, te da je drugostepeni sud učinio povredu zakona „u smislu odredbi ZKP o sastavu tima koji preduzima radnje u postupku“, obzirom da je na sednici veća drugostepenog suda zapisnik vodio sudijski pomoćnik u svojstvu zapisničara.

Po oceni ovoga suda, izloženim navodima zahteva ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, te polemiše sa ocenom olakšavajućih i otežavajućih okolnosti od kojih zavisi odluka o vrsti i visini izrečene kazne i ukazuje na nepropisan sastav suda, odnosno na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP, pa kako navedene povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, te na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić