Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Aleksandra Popovića, je osnovan.

Osnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim rešenjima na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Prema stanju u spisima, pobijanim prvostepenim rešenjem braniocu okrivljenog AA je na ime troškova odbrane dosuđen iznos od ukupno 186.000,00 dinara, i to na ime naknade za pristup sednicama veća održanim pred Apelacionim sudom u Beogradu u predmetima Kž1 br.1032/15, Kž1 br.17/17 i Kž1 799/20 kojima je branilac prisustvovao i koje su održane dana 02.12.2015. godine, dana 12.05.2017. godine i dana 24.11.2020. godine, te za odbranu na pretresu održanom pred Apelacionim sudom u Beogradu u predmetu Kž1 br.799/20 dana 24.12.2020. godine, dok je isti zahtev u delu koji se odnosi na naknadu troškova na ime sastava troškovnika u iznosu od 22.500,00 dinara odbijen kao neosnovan, sa obrazloženjem da se ne radi o nagradi i nužnom izdatku branioca, već o računu za izvršene usluge.

Pobijanim drugostepenim rešenjem odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv prvostepenog rešenja, uz obrazloženje da zahtev branioca za naknadu troškova krivičnog postupka koji se odnosi na sastav troškovnika ne predstavlja stvarne i nužne izdatke branioca, niti se ta radnja može smatrati sastavljanjem ostalih podnesaka u krivičnom postupku, s obzirom da se radi o podnesku koji je branilac okrivljenog dužan da podnese ukoliko želi da naplati svoje troškove krivičnog postupka.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je Apelacioni sud u Beogradu prilikom donošenja pobijanih rešenja, odbijajući da okrivljenom prizna troškove koje je imao na ime nagrade braniocu za sastav zahteva za troškove krivičnog postupka, učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP, propisano je, pored ostalog, da su troškovi krivičnog postupka i izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je u stavu 2. istog člana navedeno šta troškovi krivičnog postupka obuhvataju, pa se u tački 7) propisuje da troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca.

Članom 2. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, propisano je da su stranke ili nadležni organ dužni da advokatu isplate i nagradu i naknadu. Tarifnim brojem 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u stavu 1. propisano je i označeno zbog kojih podnesaka advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1, dok je stavom 2. propisano da advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su pobijana rešenja doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer sud suprotno citiranim odredbama Zakonika o krivičnom postupku i Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, nije dosudio troškove krivičnog postupka okrivljenom na ime nagrade braniocu za sastav predmetnog podneska – zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka, koji podnesak je sačinjen u cilju ostvarenja prava okrivljenog na naplatu troškova koji mu po zakonu pripadaju.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Aleksandra Popovića i ukinuo pobijana rešenja, a predmet vratio Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, Apelacioni sud u Beogradu će imati u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić