Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati. Branilac kao nezakonit dokaz, najpre, označava fotokopiju „Dow Corning Quality Bond“ sertifikata na ime DOO „All Sistem“ iz Pančeva, koju je izdalo privredno društvo iz Zagreba na engleskom jeziku, ističući da je odredbom člana 11. ZKP propisano da su u postupku u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, zbog čega se postavlja pitanje kako je sud navedenu ispravu, sačinjenu na engleskom jeziku, mogao pročitati na glavnom pretresu od 22.07.2022. godine. Pri tome je, prema stavu odbrane, očigledno da je ono što je uneto na zapisnik o glavnom pretresu puko nabrajanje pisanih dokaza u spisima predmeta, a ne i čitanje istih, iako se sudska odluka može zasnivati samo na dokazima koji su izvedeni u toku postupka. U vezi sa tim, branilac u zahtevu ukazuje i to da je sud okrivljenog osudio samo na osnovu tog dokaza, a da u spisima predmeta nema drugih dokaza o sadržini navedene isprave. Pored iznetog, branilac nezakonitim dokazom smatra i iskaz svedoka BB, koji je dat pred Županijskim sudom u Zagrebu, na čije saslušanje nisu pozvani okrivljeni i branilac. Prema navodima zahteva, sud je odbio predlog odbrane za neposredno ispitivanje ovog svedoka pozivajući se na Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima („Sl. glasnik RS“, br.20/2009), pri čemu zanemaruje odredbu člana 12. tog zakona, kojom je propisano da se u tom postupku shodno primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku. Polazeći od navedenog i činjenice da je svedok BB saslušan po naredbi Osnovnog javnog tužioca u toku istrage, te da je odredbom člana 300. stav 1. ZKP propisano da je javni tužilac dužan da osumnjičenom i braniocu uputi poziv da prisustvuju ispitivanju svedoka, a stavom 6. istog člana da, ako poziv okrivljenom i braniocu nije dostavljen u skladu sa odredbama tog zakonika, javni tužilac može preduzeti ispitivanje svedoka samo po prethodnom odobrenju sudije za prethodni postupak, to se, prema navodima zahteva, na zapisniku o saslušanju navedenog svedoka, sačinjenom suprotno odredbi člana 300. ZKP, pravnosnažna presuda nije mogla zasnivati.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 419. stav 1. ZKP, propisano je da sud zasniva presudu samo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u vezi sa članom 419. stav 1. ZKP, postoji ako se presuda zasniva na dokazu koji uopšte nije izveden na glavnom pretresu.

Iz spisa predmeta – zapisnika o glavnom pretresu održanom dana 22.07.2022. godine proizlazi da je sud na saglasan predlog stranaka pročitao fotokopiju „Dow Corning Quality Bond“ sertifikata na ime DOO „All Sistem“ iz Pančeva sa rokom važenja do juna 2018. godine, na koji dokaz okrivljeni i njegov branilac nisu stavili primedbe.

Prema tome, pravnosnažna presuda se, kada je u pitanju navedeni sertifikat zasniva na dokazu koji je izveden na glavnom pretresu, u skladu sa odredbom člana 405. stav 1. ZKP.

Iz iznetih razloga, ocenjeni su kao neosnovani navodi zahteva da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazu koji nije izveden na glavnom pretresu i da je time na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Po nalaženju ovoga suda, to što predmetni sertifikat nije preveden sa engleskog na srpski jezik, isti ne čine nezakonitim dokazom, a isticanjem ove okolnosti od strane odbrane, u suštini se osporava sadržina i dokazna vrednost ove isprave, odnosno ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što predstavlja povredu zakona iz člana 440. ZKP, koja nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4 ZKP.

Po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da je zapisnik o ispitivanju svedoka BB – 1024/20 od 02.07.2020. godine, sačinjen pred Županijskim sudom u Zagrebu, nezakonit dokaz, iz sledećih razloga:

Članom 1. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima („Sl. glasnik RS“, br.20/2009), propisano je da se tim zakonom uređuje postupak pružanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, u slučajevima kada ne postoji potvrđeni međunarodni ugovor ili kada određena pitanja njime nisu uređena.

Zakonom o potvrđivanju ugovora između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske („Sl. list SRJ – Međunarodni ugovori“, broj 1/98), uređen je postupak međusobnog pružanja pravne pomoći u građanskim i krivičnim stvarima i uslovi pod kojima se ta pomoć pruža između SR Jugoslavije (između koje države i Republike Srbije postoji međunarodnopravni kontinuitet) i Republike Hrvatske.

Shodno iznetom, pružanje međunarodne pravne pomoći između Republike Srbije i Republike Hrvatske preduzima se, po pravilu, u skladu sa odredbama potvrđenog međunarodnog ugovora, a u skladu sa odredbama Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, samo ako određena pitanja u njemu nisu regulisana.

Prema odredbi člana 23. stav 1. Zakona o potvrđivanju ugovora između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o pravnoj pomoći u krivičnim i građanskim stvarima, opšti vidovi pravne pomoći obuhvataju izvršenje pojedinih procesnih radnji, a između ostalog, i saslušanje svedoka.

Odredbom člana 2. istog zakona, propisano je da će organ koji podnosi zamolnicu za pravnu pomoć, na zahtev, biti od strane zamoljenog organa blagovremeno obavešten o vremenu i mestu izvršenja zamolnice, a stavom 2. tog člana je određeno da, zainteresovani pravosudni organi i lica koja učestvuju u krivičnom postupku, kao i njihovi pravni zastupnici mogu prisustvovati prilikom preduzimanja radnji pravne pomoći ako se s tim saglasi zamoljena država ugovornica.

Imajući u vidu citiranu odredbu stava 2. člana 25. Zakona o potvrđivanju ugovora između SR Jugoslavije i Republike Hrvatske o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, prisustvo određenih lica (u konkretnom slučaju okrivljenog i branioca), preduzimanju radnje pravne pomoći predstavlja samo mogućnost, pa samim tim nije ni postojala obaveza pravosudnih organa zamoljene države, u konkretnom slučaju Republike Hrvatske, da uputi poziv ovim licima da prisustvuju radnji ispitivanja svedoka.

Vrhovni kasacioni sud ukazuje i da je odredbom člana 12. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, na koju se branilac poziva, propisana shodna primena odredaba ZKP, samo u postupku pružanja međunarodne pravne pomoći, odnosno u procesnopravnoj situaciji kada je Republika Srbija u takvom postupku zamoljena država, što u konkretnom slučaju nije bila.

Pored izloženog, iskaz svedoka BB, je u skladu sa odredbom člana 406. stav 1. tačka 2) ZKP pročitan na glavnom pretresu, na saglasan predlog stranaka, na koji okrivljeni i branilac nisu imali primedbe.

Sledstveno iznetom, navedeni dokaz ni sam po sebi, niti po načinu pribavljanja, nije u suprotnosti sa odredbama ZKP, drugim zakonom ili opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima i stoga predstavlja dokaz koji je mogao biti korišćen u krivičnom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da predmetna isprava, čak i da je prevedena i pročitana na srpskom jeziku, ne može imati svojstvo isprave u pravnom saobraćaju Republike Srbije, jer se radi o ispravi na stranom jeziku, izdatoj van granica Republike Srbije i nepodobnoj za legalizaciju, kojoj podležu samo one javne i privatne isprave na kojima su potpisi izdavaoca overeni od strane nadležnog organa, što u konkretnom slučaju nije učinjeno. U vezi sa iznetim, branilac u zahtevu ističe i to da je okrivljeni, prema izreci presude, preinačeni sertifikat upotrebio kao pravi, tako što ga je poslao putem „mail-a“, što nužno podrazumeva da je u prilogu elektronske poruke mogla biti samo obična ili neoverena fotokopija isprave, koja ne može biti predmet izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave, i da samim tim slanje neoverene kopije – skeniranog primerka isprave, u prilogu elektronske poruke, ne može biti krivično delo.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane, a kako su isti neosnovano isticani u postupku po redovnom pravnom leku, to ovaj sud prihvata razloge date na strani 11, u stavu 2 obrazloženja drugostepene presude (na koje se ukazuje i u obrazloženju prvostepene presude na strani 12, u stavu 2), kao dovoljne i jasne i na iste upućuje, u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na nerazumljivost izreke prvostepene presude navodima da izreka presude ne sadrži opis prave isprave, već da je u istoj samo označeno da je to „preinačeni sertifikat“ bez broja, datuma izdavanja i roka važenja, što predstavlja povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Kako prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ove povrede nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić