Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Vladimira Božovića, advokat Tatomir Leković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 4., 44., i 45. Krivičnog zakonika sa predlogom da se pobijane pravnosnažne presude ispitaju u smislu navoda podnetog zahteva, a zatim da se podneti zahtev usvoji.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladimira Božovića, je neosnovan.

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepeni sudovi pobijanim presudama, učinili povredu krivičnog zakona na štetu okrivljenog Vladimira Božovića, iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je nakon izvršenja krivičnog dela koje je predmet optužbe, a pre pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka došlo do izmene Krivičnog zakonika u tom smislu što je po Krivičnom zakoniku koji je bio na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela okrivljeni mogao biti osuđen na kaznu zatvora u trajanju do 40 godina, dok na ovu vrstu kazne, kao posebne krivične sankcije, nakon izmene Krivičnog zakonika, okrivljeni može biti osuđen u najdužem trajanju do 20 godina. Prema stavu odbrane, iako je navedenim izmenama Krivičnog zakonika propisana i kazna doživotnog zatvora, ista u konkretnom slučaju ne može biti parametar za primenu člana 5. Krivičnog zakonika, jer u vreme izvršenja krivičnog dela doživotni zatvor kao kazna, nije ni postojao.

Odredbom člana 5. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br.72/09... 35/2019) propisano je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a prema odredbi stava 2. istog člana, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

Članom 43. Krivičnog zakonika koji se primenjivao od 11.09.2009. do 30.11.2019. godine, kojim su propisane vrste kazni, određeno je da se učiniocu krivičnog dela mogu izreći: kazna zatvora, novčana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole.

Članom 45. stav 1. Krivičnog zakonika, koji se primenjivao u vreme izvršenja krivičnog dela propisano je da kazna zatvora ne može biti kraća od 30 dana niti duža od dvadeset godina. Stavom 3. ovog člana određeno je da se za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela može uz kaznu iz stava 1. izuzetno propisati i kazna zatvora od 30 do 40 godina.

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 35/2019) koji je stupio na snagu i primenjuje se od 01.12.2019. godine, u odredbi člana 44a u stavu 1. predviđeno je da se za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela može uz kaznu zatvora izuzetno propisati i kazna doživotnog zatvora.

Odredbom člana 114. tačka 5) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 72/09) koji se primenjivao od 11.09.2009. do 30.11.2019. godine je propisano da će se zatvorom od najmanje 10 godina ili zatvorom od 30 do 40 godina kazniti onaj ko drugog liši života iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela, iz bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda.

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 35/2019) je za ovo krivično delo u stavu 1. tačka 5) člana 114. Krivičnog zakonika predviđena kazna zatvora od najmanje 10 godina ili doživotni zatvor.

Pravni kontinuitet posebne vrste kazni propisanih za najteža krivična dela i najteže oblike istih krivičnih dela izvodi se razmatranjem sadržaja navedenih odredaba krivičnog zakonika i zaprećene kazne za konkretno krivično delo u posebnom rasponu i maksimumu od 30 do 40 godina, što sada odgovara doživotnom zatvoru.

Imajući u vidu odredbe opšteg dela Krivičnog zakonika (vrste kazni, pretpostavke i uslovi za propisivanje kazne zatvora...) članom 43, članom 45. stav 3. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 121/12... 35/19) nesumnjivo je u Krivičnom zakoniku važećem u vreme izvršenja konkretnog krivičnog dela propisana posebna vrsta kazne – zatvor od 30 do 40 godina dok je u vreme suđenja to doživotni zatvor (član 44a Krivičnog zakonika).

Poseban deo Krivičnog zakonika u vreme izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. tačka 5. Krivičnog zakonika, propisuje mogućnost da sud izrekne okrivljenom zatvor od 30 do 40 godina, za koju kaznu se sud i opredelio i okrivljenog Vladimira Božovića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 30 godina u koju mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru.

Polazeći od navedenog, a imajući pri tome u vidu odredbu člana 5. Krivičnog zakonika, koji reguliše vremensko važenje krivičnog zakonodavstva i primenu blažeg zakona, kao i citirane zakonske odredbe, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepenim presudama, nije povređen zakon na štetu okrivljenog, u smislu člana 439. tačka 2) ZKP, budući da je na okrivljenog Vladimira Božovića pravilno primenjen Krivični zakonik koji je važio u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela.

S obzirom na to da su kazne zatvora od 30 do 40 godina i doživotni zatvor posebne vrste kazne koje su u krivično pravni sistem uvedene kao zamena za ukinutu smrtnu kaznu, neprihvatljiv je stav odbrane, da je kazna zatvora od 20 godina najblaža i stoga jedina kazna koja se u konkretnom slučaju mogla izreći okrivljenom.

Navodima zahteva, kojima osporava obrazloženja i razloge pobijanih presuda, branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Pored toga, navodi branioca kojima ukazuje da određene činjenice nisu uzete u obzir prilikom donošenja odluke nižestepenih sudova o kazni, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ukazuje se na povredu člana 441. stav 1. ZKP. Ostalim navodima, branilac osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama, izvedene dokaze i njihovu ocenu, što predstavlja povredu člana 440. ZKP.

Međutim, kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povreda članova 440. i 441. stav 1. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu istih nije upuštao.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić