Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog B.T., adv. Ž.M.M., zbog povrede zakona na štetu okrivljenog iz člana 485. stav 4. u vezi člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a i povrede iz člana 485. stav 4. u vezi člana 439. stav 1. tačke 1. i 2. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači nižestepene presude tako što će okrivljenog primenom člana 423. tačka 1. ZKP-a osloboditi od optužbe ili pak da preinači pobijane presude i okrivljenog oglasi krivim po blažem krivičnom zakonu uz izricanje blaže krivične sankcije ili pak da obe nižestepene presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Takođe predlaže da se okrivljenom primenom odredbe člana 488. stav 3. ZKP-a odloži izvršenje kazne na koju je osuđen a koju do sada nije započeo da izdržava.

Zahtev za zaštitu zakonitosti je u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom potupku dostavljen javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.T. se navodi povreda zakona i ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama prekoračena optužba na štetu okrivljenog i na taj način učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a.

Ovu povredu branilac okrivljenog nalazi u tome što, po navodima zahteva - iz obrazloženja prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni oglašen krivim zbog nepropisne vožnje - neprilagođene domašaju srednjih svetala pri mimoilaženju sa vozilom iz suprotnog smera, a da ovaj propust optužnicom nije ni stavljen na teret okrivljenom. Osim ove povrede, po stavu branioca, iz činjenice da je okrivljeni oglašen krivim za „nešto za šta nije optužen“ proizilazi i povreda krivičnog zakona navedena u odredbi člana 439. tačka 1. ZKP, jer krivično delo koje je optužnicom okrivljenom stavljeno na teret nije krivično delo.

Neosnovano se zahtevom ukazuje na navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka i povredu krivičnog zakona, jer je prvostepeni sud, oglašavajući okrivljenog krivim za krivično delo iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ koje mu je stavljeno na teret optužnicom, sačuvao identitet optužbe u činjeničnom i pravnom smislu. Radnje ugrožavanja saobraćaja koje su dovele do nastupanja posledice opisane u optužnici, utvrđene su od strane prvostepenog suda i čine izreku prvostepene presude. Time što je u izreci prvostepene presude izostavljeno postupanje suprotno odredbi člana 30. ZOOBSP, učinjena je dozvoljena korekcija u odnosu na optužnicu i to u korist okrivljenog, jer je na taj način opis kršenja propisa ZOOBSP u izreci presude, u odnosu na opis u optužnici, sveden samo na one propuste koje je prvostepeni sud nesumnjivo utvrdio, pri čemu je ostala neizmenjena radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela. S`toga presudom nije prekoračena optužba, kao što se u zahtevu neosnovano navodi.

Razjašnjenje činjeničnih navoda odbrane okrivljenog u vezi sa mimoilaženjem sa vozilom iz suprotnog smera, predstavlja deo obrazloženja presude u kome je sud izneo stav i dao razloge zbog kojih odbranu nije prihvatio. Sva bitna obeležja krivičnog dela opisana u optužnici utvrđena su u toku krivičnog postupka pa ni povreda po pitanju da li je delo za koje se optuženi goni krivično delo - ne stoji.

Utvrdivši povrede koje je oštećena-pokojna J.A. zadobila usled nepropisnog ponašanja okrivljenog u javnom saobraćaju, prvostepeni sud je utvrdio i uzročnu vezu povreda zadobijenih usled udara vozila okrivljenog i njene smrti kao posledice. U izreci presude su precizno navedene sve inkriminisane radnje okrivljenog kao vozača, kao i uzročno posledični niz koji je od vožnje suprotne propisima doveo do povređivanja i smrti pešaka, te je i krivično delo pravno kvalifikovano na jedini mogući način koji proizilazi iz činjeničnog stanja - kao krivično delo teško delo protiv bezbedosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ. Na utvrđeno činjenično stanje je, prema tome, pravilno primenjen zakon, zbog čega ne stoji ni povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP na koju se neosnovano u zahtevu ukazuje.

Nalazeći iz iznetih razloga, da pravnosnažnim presudama Višeg suda u Kruševcu K br. 10/13 od 03.06.2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 3771/13 od 28.10.2013. godine, nisu učinjene povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio neosnovanim i na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 116/08) i primenom člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.