Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog E.K., advokat V.B., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud poništi presudu Višeg suda u Subotici Kž 204/14 od 31.10.2014. godine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog E.K., advokata V.B., je neosnovan.

Branilac okrivljenog E.K. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari, jer prostim poređenjem dispozitiva dve prekršajne presude i to presude Prekršajnog suda u Subotici Pr. 3-6437/12 od 14.12.2012. godine i presude Prekršajnog suda u Subotici Pr. 5-6476/12 od 26.02.2014. godine, sa presudama Osnovnog suda u Subotici i Višeg suda u Subotici povodom kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, lako je zaključiti da se radi o istom životnom događaju, koji se odigrao u isto vreme u periodu od 20,00 do 23,30 časova na P. u Ul. . ispred ulazne kapije kućnog broja ..., čiji je vlasnik okrivljeni i da je policija u sva tri navrata izlazila da bi uspostavila javni red i mir, koji je remećen glasnom muzikom. Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni presudom Prekršajnog suda u Subotici Pr. 3-6437/12 od 14.12.2012. godine oglašen krivim, da je učinio prekršaj iz člana 29. stav 1. tačka 5) Zakona o ličnoj karti, jer je dana 14.09.2012. godine, oko 23,30 časova na P. ispred kućnog broja ..., odbio da pokaže ličnu kartu službenom licu ovlašćenom za legitimisanje, a za koji prekršaj je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 7.000,00 dinara, te da je presudom Prekršajnog suda u Subotici Pr. 5-6476/12 od 26.02.2014. godine, okrivljeni oglašen krivim, da je dana 14.09.2012. godine u vremenu od 20,15 časova do 23,30 časova na P. u Ul. ...., u dvorištu kuće br. ... izvođenjem muzičkih sadržaja i korišćenjem muzičkih instrumenata remetio mir drugih, a čime je učinio prekršaj iz člana 15. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, za koji prekršaj je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 8.000,00 dinara. Pravnosnažnom pobijanom presudom Osnovnog suda u Subotici okrivljeni je oglašen krivim da je izvršio krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, jer je 14.09.2012. godine, oko 23,00 časa na P. u Ul. ... br. ..., ometao ovlašćena službena lica u poslovima održavanja javnog reda i mira, na taj način što je nakon trećeg dolaska policijske patrole u sastavu oštećenog S.S. i J.D. radi intervencije zbog remećenja javnog reda i mira puštanjem glasne muzike na žurci, koju je okrivljeni organizovao, okrivljeni oštećenima pretio i vređao ih, govoreći da kod njega u dvorištu sede jake face, pa ne znaju sa kime imaju posla, da on poznaje načelnika i skinuće im uniforme, te rečima ...

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru je propisano da ko uvredi, zlostavi, preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne, ili na drugi način ometa ovlašćeno službeno lice u obavljanju poslova bezbednosti i održavanju javnog reda i mira - kazniće se zatvorom od 6 meseci do 3 godine.

Polazeći od navedenog, po oceni ovog suda, iako je u sva tri postupka reč o istom okrivljenom i o životnom događaju koji se odigrao u istom vremenskom i prostornom okviru, činjenični opis prekršaja iz člana 29. stav 1. tačka 5) Zakona o ličnoj karti i činjenični opis prekršaja iz člana 15. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, a za koje prekršaje je okrivljeni povodom istog događaja oglašen krivim je bitno različit od činjeničnog opisa krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, za koje je u predmetnom postupku okrivljeni oglašen krivim. Naime, navedenim prekršajima za koje je okrivljeni oglašen krivim, a povodom istog događaja, nisu obuhvaćene radnje okrivljenog kojima je on kritičnom prilikom vređao i pretio policijskim službenicima rečima kako je to navedeno u dispozitivu pravnosnažne pobijane presude Osnovnog suda u Subotici, a na koji način, je on ometao ovlašćena službena lica u poslovima održavanja javnog reda i mira. Dakle, opis navedena dva prekršaja ne obuhvata uopšte reči koje je okrivljeni kritičnom prilikom uputio policijskim službenicima, govoreći im „...'', kojim rečima je okrivljeni upravo pretio i vređao policijske službenike i na taj način ih ometao u poslovima održavanja javnog reda i mira, a koje uvrede i pretnje ne predstavljaju zakonska obeležja prekršaja za koje je okrivljeni povodom istog događaja oglašen krivim, već ih Zakon o javnom redu i miru kvalifikuje kao krivično delo ometanja ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira.

Imajući u vidu prirodu radnji okrivljenog E.K. iz krivičnog dela, a to su radnje vređanja i pretnji ovlašćenih službenih lica u obavljanju poslova održavanja javnog reda i mira, a zatim i posledice njegovih radnji u odnosu na oštećene policijske službenike – ovlašćena službena lica, a koje nisu bile obuhvaćene prekršajnim postupcima, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne može se reći da se opis navedena dva prekršaja, odnosi na istovetne ili bitno iste činjenice i radnje iz navedenog događaja, a s tim u vezi i nastale posledice koje se sastoje u ometanju ovlašćenih službenih lica u poslovima održavanja javnog reda i mira i to pretnjom i vređanjem, što predstavlja obeležje krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, koje je bilo predmet optužbe u predmetnom krivičnom postupku u odnosu na okrivljenog E.K.

Zbog svega navedenog, po nalaženju ovog suda, neosnovano se u zahtevu branioca okrivljenog E.K. ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer se u konkretnom slučaju ne radi o presuđenoj stvari i nije bilo osnova za donošenje presude kojom se odbija optužba po tom osnovu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                            Janko Lazarević,s.r.