Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 430/15 od 09.09.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Šapcu, okrivljenog V.P. i njegovog branioca, a presuda Osnovnog suda u Šapcu K 555/14 od 06.04.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog V.P., advokat O.P., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog V.P., nalazeći da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog V.P. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i u vezi sa njom navodi da je u konkretnom slučaju primenjen zakon koji se ne može primeniti, jer je sud morao da primeni, u odnosu na okrivljenog V.P., ranije važeći Krivični zakonik ili Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a ne sada važeći Krivični zakonik.

Odredbom člana 172. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je važio u vreme izvršenja predmetnih krivičnih dela, je propisano da ko u nameri, da u potpunosti ili delimično, izbegne plaćanje poreza, daje lažne podatke o činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje poreza ili takve činjenice ne prijavi, ili ko ne utvrdi porez ili ga utvrdi u iznosu manjem od onog koji je u skladu sa propisom dužan da sam utvrdi, a iznos poreza čije se plaćanje zbog toga izbegava prelazi 100.000,00 dinara kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom. Stavom 3. istog člana je propisano da ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi 3.000.000,00 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od jedne godine do 10 godina i novčanom kaznom.

Odredbom člana 229. stav 1. Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'' br. 85/2005, 88/2005, 107/2005), koji se primenjivao od 01.01.2006. do 10.09.2009. godine, je propisano da ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 150.000,00 dinara, kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom. Stavom 3. istog člana je propisano da ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi 7.500.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

Odredbom člana 229. stav 1. Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'' br. 85/2005, 88/2005, 107/205, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014), koji se primenjuje od 11.09.2009. godine, je propisano da ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 150.000,00 dinara kazniće se zatvrom od šest meseci do pet godina kao i novčanom kaznom. Stavom 3. istog člana je propisano da će iznos iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi 7.500.000,00 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina i novčanom kaznom.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni V.P. pobijanim presudama oglašen krivim da je učinio dva krivična dela iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, jer je u periodu od 01.01.2005. godine do 31.12.2005. godine, kao odgovorno lice „u nameri da izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost dao lažne podatke koji su od uticaja na utvrđivanje poreske obaveze, tako što je.....sačinio i poreskoj upravi podneo poreske prijave poreza na dodatu vrednost u kojima je uvećao iznos prethodnog poreza za ukupno 33.025.163,00 dinara....“, te što je u periodu od 28.01.2005. godine do 30.12.2005. godine „u nameri da potpuno izbegne porez na dohodak građana – porez na ostale prihode, prikrio i nije prijavio činjenice koje su od značaja za utvrđivanje poreske obaveze tako što je sa računa preduzeće „D. k.“ Š, čiji je bio vlasnik i direktor, podigao gotov novac u iznosu od 43.379.992,00 dinara, lažno prikazujući u poslovnoj dokumentaciji svog preduzeća da je novac isplatio M.Ž....., a okrivljeni P. je novac zadržao za sebe ne utvrdivši, ne prijavivši nadležnim poreskim organima i ne uplativši po odbitku porez na dohodak građana – porez na ostale prihode u ukupnom iznosu od 8.263.020,00 dinara...“. Nadalje, iz spisa predmeta proizilazi da je optužnicom Opštinskog javnog tužioca u Šapcu Kt 311/08 od 14.04.2008. godine okrivljenom stavljeno na teret izvršenje dva krivična dela iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, a koji zakonik je u vreme podnošenja optužnog akta propisivao da je za to delo predviđena kazna zatvora od jedne do osam godina i novčana kazna, i po kojem je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnim pobijanim presudama, što se može zaključiti i iz utvrđenih pojedinačnih kazni okrivljenom V.P. (koje kazne pritom nisu ublažene) u trajanju od po jedne godine i šest meseci, dakle ispod granice propisane kasnijim izmenama ovog zakonika.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je krivično delo izbegavanje plaćanja poreza koje je bilo propisano članom 172. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji zakon je važio u vreme izvršenja predmetnih krivičnih dela, inkorporirano u Krivični zakonik, koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine, kao krivično delo poreska utaja iz člana 229. KZ i po kom krivičnom zakoniku je okrviljeni V.P. optužen, a kasnije i oglašen krivim.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a imajući pritom u vidu odredbu člana 5. Krivičnog zakonika koji reguliše vremensko važenje krivičnog zakonodavstva i primenu blažeg zakona, kao i zaprećenu kaznu za krivično delo izbegavanje plaćanja poreza iz člana 172. stva 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, te zaprećenu kaznu za krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (koji se primenjivao od 01.01.2006. do 10.09.2009. godine) i zaprećenu kaznu za krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (koji se primenjuje od 11.09.2009. godine), ovaj sud nalazi da je odredba člana 229. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika koji se primenjivao od 01.01.2006. godine do 10.09.2009. godine, po kojem je okrivljeni optužen i oglašen krivim i kojim je za predmetno krivično delo bila propisana kazna zatvora od jedne do osam godina i novčana kazna, u konkretnom slučaju najblaži za učinioca - okrivljenog V.P.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.P. ističe da je u pobijanim presudama povređen zakon u smislu člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je prvostepeni sud bio nepropisno sastavljen, te da je pobijana prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP, što nije zakonski razlog predviđen odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.