Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Marko Janković, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje pred drugim sudijom pojedincem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je na sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, time što je u postupku učestvovao sudija koji se morao izuzeti i u vezi sa tim navodi da je presudu Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 994/19 od 01.07.2021. godine doneo sudija Miroslav Bošnjak, kao sudija pojedinac, koji je ranije u istom predmetu kao predsednik veća učestvovao u donošenju rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom i to rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu Kv 587/21 od 26.05.2021. godine i Kv 779/21 od 24.06.2021. godine. Prema navodima zahteva, iz obrazloženja navedenih rešenja o produženju pritvora proizlazi da je veće utvrdilo postojanje „opravdane sumnje“ da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se optužbom stavlja na teret, što je oblik sumnje veći od postojanja osnovane sumnje, čije postojanje je neophodno prilikom odlučivanja o pritvoru, na koji način je u ovim odlukama izražen visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenog. Stoga, prema stavu odbrane, formiranje predubeđenja od sudije Miroslava Bošnjaka koji je kao predsednik veća odlučivao o produženju pritvora prema okrivljenom više puta, prema stavu odbrane, jeste takvog kvaliteta da predstavlja okolnost koja u datom predmetu dovodi u pitanje nepristrasnost ovog sudije, zbog čega su u konkretnom slučaju bili ispunjeni razlozi iz člana 37. ZKP, za obavezno izuzeće ovog sudije prilikom donošenja pobijane prvostepene presude.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizlazi da je sudija Miroslav Bošnjak, kao sudija pojedinac, doneo pobijanu prvostepenu presudu Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 994/19 od 01.07.2021. godine.

Pored toga, iz spisa predmeta proizlazi i to da je rešenje Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 994/19 – Kv 587/21 od 26.05.2021. godine doneto u veću sastavljenom od sudija: Aleksandra Perišića, kao predsednika veća i sudija Miroslava Bošnjaka i Vuka Đuričkovića, kao članova veća, a rešenje Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 994/19 – Kv 709/21 od 24.06.2021. godine u veću sastavljenom od sudija: Aleksandra Perišića, kao predsednika veća i sudija Miroslava Bošnjaka i Igora Veličkovića, kao članova veća.

Odredbom člana 37. stav 1. ZKP, propisano je da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ukoliko je u tom predmetu u određenom odnosu sa okrivljenim (tačka 1) 2) i 3)) ili kada je imao određene procesne uloge u istom predmetu (tačka 4)... ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice i učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog odnosno tužioca, ili je saslušan kao svedok ili kao veštak – odnosno kada nisu ispunjene formalne pretpostavke nepristrasnosti sudije, dok je stavom 2. istog člana, propisana mogućnost izuzeća, ukoliko postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost. Dakle, ustanova izuzeće u krivičnom postupku uvedena je u cilju obezbeđenja pretpostavki nepristrasnosti sudije.

Po nalaženju ovoga suda, učestvovanje sudije u donošenju odluke o pritvoru prema okrivljenom u istom predmetu ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici u odnosu na istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće, zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru sudija zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog ili nije, dakle, radi se o faktičkom pitanju u svakom konkretnom slučaju.

Odlučivanje o pritvoru, kao najstrožoj meri obezbeđenja prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka, prema odredbama člana 210. do 216. ZKP, podrazumeva ocenu ispunjenosti zakonom propisanih razloga za utvrđivanje, produženje ili ukidanje te mere, u okviru kojih razloga spada i ocena postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo.

Članom 2. tačka 18) ZKP, propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela, a tačkom 19) istog člana, propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

U konkretnom slučaju, iz spisa predmeta proizlazi da je krivično veće prvostepenog suda, nakon podnošenja optužnog predloga protiv okrivljenog, ispitujući po službenoj dužnosti u smislu člana 498. stav 4. ZKP da li i dalje postoje razlozi za pritvor, donelo citirana rešenja o produženju pritvora protiv okrivljenog, navodeći u obrazloženju tih rešenja da iz do sada prikupljenih dokaza u ovom krivičnom postupku proizlazi postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni AA, izvršio krivično delo koje mu se optužbom stavlja na teret. Pored toga, u obrazloženju citiranih rešenja navedeno je i to da okolnosti, koje proizlaze iz spisa predmeta, da je okrivljeni upoznat da se protiv njega vodi krivični postupak i da je bio obavešten da je dužan da sudu prijavi svaku promenu mesta prebivališta i boravišta, da je tokom predmetnog krivičnog postupka upozoren da je dužan da se uredno odaziva na sve pozive suda i da je upozoren o posledicama nepostupanja po tim obavezama, kao i da je tokom postupka prema okrivljenom bilo doneto više naredbi za prinudno dovođenje, koje u više navrata nisu realizovane i da je okrivljeni u više navrata izostao sa glavnog pretresa, iako je uredno pozvan, pri čemu svoj izostanak nije opravdao, u svojoj međusobnoj povezanosti ukazuju da okrivljeni očigledno izbegava da dođe na glavni pretres, zbog čega je produženje pritvora protiv okrivljenog na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1) u vezi sa stavom 2. KZ, neophodno radi obezbeđenja njegovog prisustva tokom predmetnog krivičnog postupka.

Iz iznetog proizlazi da je krivično veće prvostepenog suda, odlučujući o pritvoru protiv okrivljenog, a nakon podnošenja optužnog predloga, samo konstatovalo postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se optužbom stavlja na teret, dajući u obrazloženju rešenja razloge isključivo u pogledu postojanja okolnosti koje ukazuju da okrivljeni očigledno izbegava da dođe na glavni pretres bez obrazlaganja i upuštanja u pitanje krivice okrivljenog.

Dakle, po nalaženju ovog suda, sama konstatacija o postojanju opravdane sumnje u rešenjima o produženju pritvora, ne ukazuje da je sudija Miroslav Bošnjak izrazio visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenog AA i ne dovodi u pitanje pretpostavku nepristrasnosti ovog sudije kod odlučivanja o krivici okrivljenog, konkretno kod donošenja pobijane prvostepene presude, zbog čega se ocenjuju kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić