Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 br.243/22 od 05.12.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K br.131/19 od 17.03.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Vladimir Rajić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da zahtev podnosi i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) Zakonika o krivičnom postupku, povrede odredaba člana 16. stav 2. ZKP i povrede člana 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje, ili da donese rešenje o obustavi krivičnog postupka, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je privatnom krivičnom tužbom, na strani jedan pod tačkom 1, okrivljenom stavljeno na teret izvršenje jednog produženog krivičnog dela uvreda iz člana 172. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ i pored toga što predmetno krivično delo nije propisano tim članom, dok je na strani dva tužbe pod tačkom 5 predloženo da se okrivljeni oglasi krivim i za krivično delo klevete koje je u međuvremenu dekriminalizovano, te da ni u privatnoj krivičnoj tužbi, a ni u pobijanoj presudi, nije navedeno mesto izvršenja krivičnog dela. Nadalje, branilac u zahtevu ističe da je naknadno, na glavnom pretresu održanom dana 14.11.2019. godine, punomoćnik privatnog tužioca izvršio izmene privatne krivične tužbe, ali da su ove izmene neblagovremene, jer su izvršene po proteku roka za podnošenje privatne tužbe, a zbog čega je prema stavu branioca prvostepeni sud bio u obavezi da odbaci privatnu krivičnu tužbu.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni suda ocenjuje neosnovanim.

Naime, navodi branioca okrivljenog da je sud bio dužan da odbaci privatnu krivičnu tužbu jer pravna kvalifikacija iz privatne krivične tužbe ne odgovara pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela zbog kog je okrivljeni oglašen krivim su neosnovani, obzirom da prema odredbi člana 420. stav 2. ZKP sud nije vezan za predloge privatnog tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela. Neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje da ni u privatnoj krivičnoj tužbi, a ni u pobijanoj presudi, nije navedeno mesto izvršenja krivičnog dela, obzirom da je i u tužbi i u presudi jasno navedeno da je predmetno krivično delo okrivljeni izvršio putem društvene mreže „Facebook“. Najzad, prema navodima privatne krivične tužbe, a kako je to navedeno i u izreci prvostepene presude, okrivljeni je krivično delo uvrede iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ izvršio u periodu od 14.01.2019. godine do 22.01.2019. godine, pa kako je privatna krivična tužba podneta dana 11.02.2019. godine, dakle u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i okrivljenog, to je očigledno da je privatna krivična tužba podneta u zakonom propisanom roku, pri čemu je bez značaja da su na glavnom pretresu od strane punomoćnika privatnog tužioca izvršene određene izmene privatne tužbe.

Stoga, po oceni ovoga suda, pobijane pravnosnažne presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, u podnetom zahtevu navodi se da je pobijana presuda zasnovana na dokazu na kome se ne može zasnivati, na snimcima koji se nalaze na CD-a iz kojih se, suprotno zaključku prvostepenog suda, nije moglo utvrditi da je na njima objavljena slika privatnog tužioca, obzirom da je na glavnom pretresu izveden dokaz isključivo preslušavanjem, a ne i gledanjem ovih snimaka.

Izloženi navodi zahteva su po oceni ovoga suda neosnovani. Ovo stoga što je ova činjenica – da je reč o slikama privatnog tužioca utvrđena kako preslušavanjem video snimaka od 14.01.2019. godine i od 18.01.2019. godine, tako i na osnovu iskaza privatnog tužioca BB, koji je objasnio da je okrivljeni na društvenoj mreži „Facebook“ istakao njegovu sliku sa slave kod VV, te da se u video klipu govorilo o njegovoj firmi i članovima njegove porodice, kojom prilikom je objavio i više snimaka sopstvenih komentara negativne konotacije koji su se odnosili na privatnog tužioca.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev i u ovom delu, kojim se ukazuje da je pravnosnažna presuda zasnovana na nezakonitom dokazu, odnosno uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP odbio kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, te zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, branilac u uvodu zahteva, kao razlog podnošenja, ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozovljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac ne navodi u čemu se konkretno ova povreda zakona sastoji, već s tim u vezi polemiše sa činjeničnim stanjem i ocenom dokaza u nižestepenim presudama, isticanjem da nije dokazano da je okrivljeni uputio uvredljive reči privatnom tužiocu, te da je u konkretnom slučaju prvostepeni sud cenio samo pojedine izgovorene reči, iako je bio dužan da u celosti ceni snimak na priloženom CD-u.

Pored toga, branilac ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP isticanjem da je izreka pobijane presude nejasna, te na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP ukazivanjem da se u konkretnom slučaju svrha kažnjavanja mogla ostvariti i „korekcijom na niži iznos novčane kazne“.

Kako zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, te zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u uvodu, kao razlog podnošenja zahteva, ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima preko branilaca. Međutim, branilac u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se navedena povreda zakona sastoji, te zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti kako razloga za njegovo podnošenje, tako i opredeljenje u čemu se povreda na koju se ukazuje konkretno sastoji. Kako Vrhovni kasacioni sud ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualna povreda zakona sastoji, budući da se u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, to je našao da podneti zahtev u ovom delu valja odbaciti jer nema zakonom propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić