Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 499/21 od 26.10.2021. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Gorana Gajića, i povodom žalbe okrivljenog Gorana Gajića lično, a po službenoj dužnosti, preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu K 147/17 od 29.03.2021. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog Gorana Gajića zbog krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 19.04.2017. godine do 29.06.2017. godine, vreme provedeno na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana počev od 29.06.2017. godine do 10.06.2019. godine, kao i vreme provedeno u pritvoru od 08.06.2020. godine do 09.06.2020. godine. Žalba branioca okrivljenog Gorana Gajića u preostalom delu, kao i žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i okrivljenog Gorana Gajića odbijene su kao neosnovane i presuda Višeg suda u Novom Sadu broj K 147/17 od 29.03.2021. godine u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Nikola Tadić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje s tim da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Branilac okrivljenog je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presude zasnivaju na dokazu na kome se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac je označio DNK veštačenje bioloških tragova izvršeno od strane Biološkog fakulteta u Beogradu, koji po navodima branioca nije akreditovan za bavljenje forenzičkim DNK analizama, što je potvrdio i saslušani stalni sudski veštak dr Milica Keckarević Marković. Naime, po navodima branioca jedini uslov da neki organ veštači jeste da je taj organ stručan za tu vrstu veštačenja, a stručnost se utvrđuje odgovarajućom akreditacijom tela koje je ovlašćeno da tu stručnost verifikuje, a ne prostom izjavom nekog lica ili neovlašćenog tela, te kako ni jedno ovlašćeno telo u Republici Srbiji nije utvrdilo da li je laboratorija Biološkog fakulteta sposobna da obavlja poslove forenzičkih DNK veštačenja, to se po navodima branioca presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i takav nalaz nije mogao biti korišćen kao dokaz u ovom krivičnom postupku.

Odredbom člana 10. Zakona o sudskim veštacima, propisano je da veštačenje mogu obavljati i državni organi u okviru kojih se može obaviti veštačenje, kao i naučne i stručne ustanove (fakulteti, instituti, zavodi i slično), međutim zakon ne precizira da je potrebno da to rade akreditovani fakulteti, te je samim tim jedini uslov da je ustanova-fakultet koji obavlja veštačenje stručan za tu vrstu veštačenja.

Na istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka branilac okrivljenog ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Novom Sadu je u svojoj presudi Kž1 499/21 od 26.10.2021. godine na strani 3 pasus 6, 7 i 8, strani 4 pasus 1, dao jasne i dovoljne razloge koje i ovaj sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih i upućuje.

Nadalje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da veštak nije isključio mogućnost da je stavljanjem na sto oružja u letnjikovcu koji koriste okrivljeni i njegova porodica, moglo doći do prenosa DNK odnosno bioloških tragova, kao i mogućnost da je radnjama službenih lica došlo do sekundarnog transfera DNK materijala okrivljenog na sporne uzorke, s obzirom da su ovlašćena službena lica nosila rukavice i vršeći pretres stana dodirivali predmete sa DNK materijalom okrivljenog. Osim toga, mišljenje i zaključak u nalazu Biološkog fakulteta nisu zasnovani na činjenicama u skladu sa standardima koji se primenjuju za interpretaciju profila ovakve kompleksnosti, jer ovakav DNK profil, u situaciji kada je najmanje četiri osobe mogu biti donori biološkog traga, nije pogodan za poređenje zbog velikog broja potencijanih donora biološkog traga.

Ovakvim navodima branilac okrivljenog suštinski osporava dokaznu vrednost veštačenja, polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza,te da ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama (član 440. ZKP).

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na povredu iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP odbio kao neosnovan, dok je u preostalom delu zahtev odbacio kao nedozvoljen shodno odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                      Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                           Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić