Branilac okrivljenog AA - advokat Stanko Vujić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 474/16 od 11.10.2016. godine, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da se navedena presuda pobija i zbog povrede odredbe člana 407. stav 1. tačka 2) u vezi člana 237. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači presudu Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 474/16 od 11.10.2016. godine tako što će u celosti potvrditi presudu Višeg suda u Novom Sadu K.54/15 od 03.02.2016. godine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, uz primenu člana 604. stav 1. ZKP, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 474/16 od 11.10.2016. godine na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Naime, drugostepeni sud je, a kako je to navedeno na strani 4 drugostepene presude, na pretresu održanom pred tim sudom, u smislu odredbe člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, izveo dokaz vršenjem uvida u zapisnik o ročištu o sporazumu za priznanje krivice za BB u predmetu Višeg suda u Novom Sadu K.91/12 od 29.03.2012. godine, te je iz istog utvrdio da je okrivljeni BB prodavao opojnu drogu kokain okrivljenom AA, koji je nabavljenu opojnu drogu dalje neovlašćeno prodavao kupcima na području mesta Nadalj, utvrdio je količinu opojne droge kokain, pa je ocenom ovog dokaza i njegovim dovođenjem u vezu sa ostalim izvedenim dokazima utvrdio da su se u radnjama okrivljenog AA stekli svi bitni elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi stava 5. KZ, a kako je to navedeno u obrazloženju drugostepene presude.

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP je predviđeno da se, osim u slučajevima posebno propisanim u ovom zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može po odluci veća obaviti shodnom primenom člana 405. ovog zakonika, ako je reč o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom.

Pri tome, a u smislu napred citirane odredbe, pod iskazom saoptuženog ili već osuđenog saučesnika, podrazumeva se samo onaj iskaz koji je isključivo pribavljen pod uslovima propisanim u odredbama o dokaznim radnjama i to u članu 85. i 86. ZKP o saslušanju okrivljenog i samo takav iskaz predstavlja dozvoljeni dokaz.

Sa druge strane, priznanje okrivljenog, kao sastavni i neophodni deo sporazuma o priznanju krivičnog dela između njega i javnog tužioca, a saglasno odredbama članova 313. do 319. ZKP, nema ni formu, ni karakter iskaza u smislu odredaba ZKP o ispitivanju okrivljenog u istrazi i na glavnom pretresu, već je to volja tužioca i okrivljenog kao stranaka da određena krivičnopravna stvar bude pravnosnažno rešena na određeni način u pogledu kojeg među njima postoji saglasnost.

Stoga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a u smislu odredbe člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP nije dozvoljeno upoznavanje sa sadržinom priznanja na zapisniku o ročištu za sporazum o priznanju krivičnog dela.

Kako je drugostepeni sud na pretresu održanom dana 11.10.2016. godine, na kojem je doneta drugostepena presuda, kao dokaz izveo uvid u zapisnik o ročištu o sporazumu za priznanje krivice za BB u predmetu Višeg suda u Novom Sadu K.91/12 od 29.03.2012. godine, i na ovom, u konkretnom slučaju, nezakonitom dokazu zasnovao osuđujuću presudu, a od kog dokaza zavisi pravna kvalifikacija krivičnog dela, to je na štetu okrivljenog učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao povredu postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu sve navedeno, usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Stanka Vujića i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 474/16 od 11.10.2016. godine, te spise predmeta vratio tom sudu na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, ne razmatrajući pri tome povredu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2) u vezi člana 237. ZKP na koju se u zahtevu branioca okrivljenog takođe ukazuje, jer ista ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

U ponovnom postupku sud će otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, u kojoj će o svim činjenicama koje su predmet dokazivanja dati jasne, konkretne i argumentovane razloge.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                     Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić