Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Marko Pušica, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP ističući da su u donošenju pobijane odluke, donete u postupku po redovnom pravnom leku, učestvovale sudije koje su morale biti izuzete od sudijske dužnosti u konkretnom predmetu u smislu člana 37. stav 1. tačka 1) ZKP, jer su predsednik veća i članovi veća drugostepenog suda oštećeni protivpravnim delom u zakonu određenom kao krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146. stav 1. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta i izreke pobijanog prvostepenog rešenja ne proizlazi da su sudije Apelacionog suda u Beogradu i to sudija Zoran Savić, predsednik veća, i sudije Vesna Petrović i Zdravka Đurđević, članovi veća, koji su učestvovali u radu veća koje je odlučivalo o žalbama izjavljenim protiv prvostepenog rešenja, oštećeni protivpravnim delom u zakonu određenom kao krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146. stav 1. KZ, pa se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da je pobijano rešenje drugostepenog suda doneto uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, u vezi čl. 37. st 1. t. 1) ZKP.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP navodeći da je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca. Prema navodima branioca, javni tužilac je izmenom predloga za izricanje mere bezbednosti Kto vtk 2/21 od 12.11.2021. godine, umesto prvobitnog protivpravnog dela u zakonu određenog kao krivično delo neovlašćen pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i eletronskoj obradi podataka iz člana 302. stav 2. u vezi stava 1. KZ, okrivljenom AA stavio na teret protivpravno delo u zakonu predviđeno kao krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146. stav 1. KZ. Na osnovu odredbe člana 153. stav 1. KZ, gonjenje za protivpravno delo u zakonu predviđeno kao krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146. stav 1. KZ, preduzima se po privatnoj tužbi, a kako u konkretnom slučaju niko od oštećenih nije podneo privatnu tužbu, branilac smatra da javni tužilac nije bio ovlašćen da podnese predlog za izricanje mere bezbednosti medicinskog karaktera.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Marka Pušice, ocenjuje kao neosnovane, a kako su isti neosnovano isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to Vrhovni kasacioni sud, prihvatajući razloge date na strani 3. u stavu drugom rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po3 18/22, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

I prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz odredbe člana 522. stav 1. KZ jasno proizilazi da je, u slučaju kada se utvrdi da je okrivljeni učinio protivpravno delo koje je u zakonu određeno kao krivično delo u stanju neuračunljivosti, javni tužilac ovlašćen da pokrene postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, za sva krivična dela propisana Krivičnim zakonikom, pa tako i za krivična dela za koja je propisano da se gone po privatnoj tužbi, iz kog razloga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje i da je pobijanim rešenjima učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da u izreci prvostepenog rešenja nisu navedena objektivna obeležja protivpravnog dela u zakonu određenog kao krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146. stav 1. KZ i to „precizniji i opredeljujući“ podaci o oštećenim licima, iz kog razloga, prema njegovom mišljenju, delo koje je okrivljenom stavljeno na teret nije protivpravno delo u zakonu predviđeno kao krivično delo.

Krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146. stav 1. KZ čini onaj ko podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona neovlašćeno pribavi, saopšti drugom ili upotrebi u svrhu koju nisu namenjeni.

Iz izreke pobijanog prvostepenog rešenja, proizlazi da je okrivljeni AA u vreme i na mestu bliže opisanim u izreci, u stanju neuračunljivosti, u kojem nije mogao da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, zbog stanja psihotične dekompenzacije koja ima karakteristike akutne i prolazne duševne bolesti, putem svog računara i mobilnog telefona neovlašćeno saopštio drugom podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona - elektronski sistematizovanu listu ličnih podataka građana Republike Srbije, koja sadrži podatke o 1.481.278 građana, u vidu imena i prezimena i jedinstvenog matičnog broja građana, a do koje liste je slučajno došao te navedene podatke javno saopštio na društvenoj mreži „Facebook”, medijskoj platformi „YouTube“ i internet forumu „PC Berza“ tako što je iste postavio na internet servis za deljenje podataka „Mega“ (www.mega.nz), a onda na korisničkim nalozima bliže opisanim u izreci, na prethodno navedenim mrežama, postavio objavu u kojoj je naveo da poseduje predmetne podatke, detaljan opis o kojim podacima se radi i uputstvo o preuzimanju istih, čime je navedene podatke saopštio i učinio dostupnim neograničenom broju korisnika društvene mreže „Facebook”, medijske platforme „YouTube“ i internet foruma „PC Berza“.

Prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u izreci navedenog rešenja, pored opisa neuračunljivosti koja je prouzrokovana navedenom duševnom bolešću i kao takva isključuje krivicu, jasno su navedeni i opisani objekt izvršenja – lični podaci, radnja izvršenja – neovlašćeno saopštavanje ličnih podataka drugom i način izvršenja, kao objektivni elementi ovog krivičnog dela. U konkretnom slučaju, građani čiji lični podaci su neovlašćeno saopšteni drugom odredivi su sa aspekta vrste ličnih podatka, jer su drugim licima saopštena njihova lična imena i jedinstveni matični broj građana, pa stoga ne stoje navodi zahteva, da je sa aspekta postojanja ovog protivpravnog dela, u izreci nužno bilo navesti „preciznije i opredeljujuće“ podatke tih građana, posebno ukoliko se ima u vidu da se radi o ličnim podacima 1.481.278 građana Republike Srbije.

Opisane radnje, koje je okrivljeni AA preduzeo, po oceni ovog suda, sadrže sva objektivna obeležja protivpravnog dela u zakonu određenog kao krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146. stav 1. KZ, a kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Marka Pušice, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 7) ZKP ni povreda krivičnog zakona iz člana 439. Tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Marka Pušice, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić