Pored toga, istom presudom prema okrivljenom je na osnovu člana 7. Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, određeno da se nakon izdržane kazne zatvora, imaju primeniti posebne mere, taksativno navedene u izreci prvostepene presude, a koje mere će se sprovoditi najduže 20 godina posle izvršene kazne zatvora, dok će sud po službenoj dužnosti nakon isteka svakih četiri godine od početka primene posebnih mera, po službenoj dužnosti odlučiti o potrebi njihovog daljeg sprovođenja. Takođe, na osnovu člana 142. stav 2. tačka 2) ZKP od okrivljenog će se po pravnosnažnosti presude uzeti DNK uzorak za dobijanje DNK profila, a za potrebe vođenja registra o licima osuđenim za krivična dela protiv polne slobode izvršene prema maloletnim licima.

Okrivljeni je oslobođen od obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka, te je određeno da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda, dok su maloletni oštećeni AA, BB, VV i GG sa svojim eventualnim imovinskopravnim zahtevima, upućeni na parnicu.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 220/22 od 27.09.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe OJT u Novom Sadu i žalbe branilaca okrivljenog Vladimira Mikloša, a prvostepena presuda je potvrđena.

Branilac okrivljenog Vladimira Mikloša, advokat Miroslav Kosanić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati.

Kao nezakonit dokaz, branilac okrivljenog označava dokazne radnje ispitivanje svedoka oštećenih AA, BB, VV i GG kao i svedoka DD, kao i zapisnike o ispitivanju navedenih svedoka, a kojim dokaznim radnjama nije prisustvovao okrivljeni, jer se nalazio u pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Novom Sadu, te da, iako je okrivljeni bio upoznat sa svojim pravom iz člana 300. stav 1. ZKP-da može prisustvovati navednim dokaznim radnjama, isto mu nije omogućeno, jer nije doveden iz pritvora na saslušanja. Branilac dalje u zahtevu ističe, da svedoci – oštećeni nisu saslušani neposredno na glavnom pretresu, već je sud pročitao zapisnike o saslušanju oštećenih, na koji način su povređena prava okrivljenog koja proističu iz odredbe člana 33. stav 5. Ustava Republike Srbije, kao i člana 152. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Branilac dalje ističe da je i drugostepeni sud, takođe zauzeo stav da nije neophodno ispitivanje svedoka – oštećenih na glavnom pretresu, da bi se izbegla sekundarna traumatizacija svedoka oštećenih – dece, te je po stavu branioca ovakvim postupanjem učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP.

Suprotno izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno ocenili da su ovako izvedeni dokazi zakoniti, te su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

Prema stanju u spisima predmeta, suprotno navodima u podnetom zahtevu branioca okrivljenog, postupajući u skladu sa odredbom člana 300. stav 1. i 4. Zakonika o krivičnom postupku, javni tužilac OJT u Novom Sadu je o navedenim dokaznim radnjama – ispitivanju svedoka oštećenih dece AA, BB, VV i GG, kojima je određen status posebno osetljivih svedoka, kao i svedoka DD, obavestio, pored okrivljenog i branioce okrivljenog.

Odredbom člana 300. stav 1. ZKP propisana je dužnost javnog tužioca da uputi poziv osumnjičenom i braniocu o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka, odnosno stavom 4. istog člana, da, ako osumnjičeni ima branioca, javni tužilac će, po pravilu, pozivati odnosno obaveštavati samo branioca.

Imajući navedeno u vidu, u konkretnom slučaju prisustvo branioca dokaznim radnjama ili samo obaveštenje branioca da će javni tužilac preduzeti navedene radnje, o čemu postoje dokazi u spisima predmeta, predstavlja zakonito postupanje javnog tužioca kao organa postupka i ispunjenje obaveze propisane odredbom čl.300 st. 4 ZKP, zbog čega iskazi svedoka ispitanih u odsustvu branioca i okrivljenog koji su uredno obavešteni, nisu nezakoniti dokazi.

Istovetni navodi bili su predmet razmatranja Višeg suda u Novom Sadu Kž1 220/22 od 27.09.2022. godine, koji je u ovom krivičnom postupku postupao kao drugostepeni, te koji je izložene navode žalbe branilaca okrivljenog ocenio kao neosnovane i za svoj stav dao pravilne, argumentovane i jasne razloge, (na strani 4. stav četiri i na strani 5. stav prvi i drugi drugostepene presude), a koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i na njih upućuje u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

Sledstveno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaz na kojem se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, na koju branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Osim toga, branilac okrivljenog zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, navodeći da je sud okrivljenom izrekao iste kazne za svako od četiri krivična dela, pri tom ne vodeći računa o različitim radnjama izvršenja svakog od navedenih krivičnih dela. Pored toga, branilac u okviru iste povrede krivičnog zakona ističe i činjenice koje se odnose na rehabilitaciju okrivljenog i brisanje iz kaznene evidencije osude za krivično delo po presudi K 1507/98 od 08.09.1999.godine, koja je cenjena kao otežavajuća okolnost. Međutim, na opisan način, iako u zahtevu formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, suštinski ukazuje da sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na okolnosti koje utiču na odmeravanje kazne, odnosno ističe povredu zakona iz člana 441. stav 1 ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštano u razmatranje navedene povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, jer ista ne predstavlja zakonski razlog u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Ističući napred navedene povrede, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu Ustava, pozivajući se na povredu odredaba člana 33. stav 5. Ustava RS, međutim, kako uz podneti zahtev branilac Miroslav Kosanić nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava koja se odnosi na okrivljenog ili druge učesnike u postupku, shodno članu 484. ZKP, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, te se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u razmatranje navedene povrede zakona.

Iz iznetih razloga, nalazeći da u predmetnom krivičnom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladimira Mikloša, advokata Miroslava Kosanića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić