Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 634/19 od 02.10.2019. godine, usvajanjem žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, preinačena je prvostepena presuda, samo u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljeni Stefan Kordić zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, u koju mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 02.03.2016. godine do 24.03.2016. godine, dok je žalba branioca okrivljenog Stefana Kordića, advokata Stefana Radivojevića, odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Stefana Kordića, advokat Stefan Radivojević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i člana 441. stav 3. i 4. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu ili da preinači delimično ili u celini pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stefana Kordića je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je u pogledu dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, obzirom da je sud pogrešno ocenio postojanje kvalifikatorne okolnosti u konkretnom slučaju - teške telesne povrede nanete oštećenom BB i u vezi sa tim osporava postojanje umišljaja okrivljenog u pogledu navedene kvalifikatorne okolnosti, kao i postojanje saizvršilaštva, budući da nije postojala zajednička odluka okrivljenog i maloletnog VV u pogledu nanošenja teške telesne povrede oštećenom.

Suprotno iznetim navodima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, obzirom da činjenični opis radnje izvršenja dat u izreci prvostepene presude sadrži sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to, kako one koje se tiču radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela, tako i one koje se odnose na postojanje subjektivnih obeležja krivičnog dela.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude na strani 4. u trećem stavu drugostepene presude, dao jasne, argumentovane i dovoljne razloge, koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iako branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe povredu zakona iz člana 441. stav 3. i 4. ZKP, iz obrazloženja zahteva i navoda da su troškovi krivičnog postupka oštećenom AA dosuđeni na osnovu troškovnika podnetog od strane advokatskog pripravnika, proizilazi da branilac zahtevom ističe povredu člana 73. ZKP. Međutim, Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u razmatranje i ocenu istaknute povrede, obzirom da ista u smislu člana 485. stav 4 ZKP ne predstavlja razlog zbog koga je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                                               Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić