- čime bi izvršio krivično delo prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka u odnosu na okrivljenog AA padaju na teret budžetskih sredstava suda.

II ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Vojislava Šain, podnet protiv pravnosnažnih presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 6K.br.1098/2017 od 10.04.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 765/18 od 11.10.2018. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

III ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 6K.br.1098/2017 od 10.04.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 765/18 od 11.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu 6K.br.1098/2017 od 10.04.2018. godine okrivljeni AA i BB su oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i osuđeni su na kazne zatvora u trajanju od po 2 (dve) godine.

Istom presudom svaki okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od po 15.000,00 dinara, a okrivljeni su obavezani i da naknade troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će biti doneto posebno rešenje, a sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeni VV je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 765/18 od 11.10.2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA lično, njegovog branioca - advokata Slobodana Ružića i branioca okrivljenog BB, advokata Vojislava Šain, pa je potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 6K.br.1098/2017 od 10.04.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Slobodan Ružić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pravnosnažnu presudu Drugog osnovnog suda u Beogradu 6K.br.1098/2017 od 10.04.2018. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači navedenu presudu tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe;

- branilac okrivljenog AA, advokat Milan Cvetković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povreda odredaba člana 1. i člana 419. ZKP, te povreda odredaba člana 2. i člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud delimično ukine prvostepenu presudu ili drugostepenu presudu i predmet vrati na suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu ili da preinači prvostepenu presudu tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe za krivično delo koje mu se stavlja na teret, te da s obzirom na sadržaj zahteva odloži izvršenje pravnosnažne presude, kao i da pozove branioca okrivljenog na sednicu veća. Isti branilac podneo je i blagovremenu dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti, zbog povreda odredaba „člana 1. i člana 17. stav 2. KZS“, bez navođenja konkretnog predloga u pogledu odluke Vrhovnog kasacionog suda povodom podnetog zahteva;

- branilac okrivljenog BB, advokat Vojislav Šain, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine presude Drugog osnovnog suda u Beogradu 6K.br.1098/2017 od 10.04.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 765/18 od 11.10.2018. godine ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu, ali pred izmenjenim većem ili da preinači prvostepenu i drugostepenu presudu ili samo drugostepenu presudu, tako što će okrivljenog BB osloboditi od optužbe, te da u skladu sa članom 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje pravnosnažne presude Drugog osnovnog suda u Beogradu 6K.br.1098/2017 od 10.04.2018. godine do donošenja odluke po zahtevu;

- okrivljeni AA zbog povrede zakona, a bez konkretnog predloga u pogledu odluke Vrhovnog kasacionog suda povodom podnetog zahteva.

Vrhovni kasacioni sud je, nakon ispitivanja podnetih zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbi člana 487. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima branilaca okrivljenih AA i BB, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Slobodana Ružića i advokata Milana Cvetkovića su osnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB -advokata Vojislava Šain je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA je nedozvoljen.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okrivljenog AA, advokat Slobodan Ružić u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom, kojom je okrivljeni oglašen krivim i osuđen za krivično delo prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog. Ovo sa razloga jer činjenični opis radnji ovog okrivljenog, dat u izreci pobijane pravnosnažne presude, ne sadrži sve bitne zakonske elemente bića krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, a zbog čega delo za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim po zakonu nije krivično delo.

Takođe se, i zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milana Cvetkovića osnovano ističe da u radnjama ovog okrivljenog navedenim u izreci pobijane pravnosnažne presude, a za koje je on pravnosnažno oglašen krivim, nisu sadržana sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ. Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milana Cvetkovića se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravnosnažne presude suštinski pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Osnovni oblik krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 85/2005 od 06.10.2005. godine, sa stupanjem na snagu 01.01.2006. godine) čini lice koje u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini. Stavom 4. istog člana je propisan kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela - ako je delom iz stava 1. i 2. tog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara.

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela prevara iz člana 208. KZ proizilazi da su bitna obeležja ovog krivičnog dela - radnja izvršenja krivičnog dela koja se sastoji u navođenju pasivnog subjekta da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine i to dovođenjem u zabludu pasivnog subjekta lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica ili održavanjem istog u zabludi, te posledica krivičnog dela koja se sastoji u činjenju ili nečinjenju pasivnog subjekta na štetu svoje ili tuđe imovine, a subjektivni element ovog krivičnog dela, osim umišljaja, jeste i namera da učinilac dela sebi ili drugom pribavi kakvu protivpravnu imovinsku korist.

Imajući u vidu navedeno, u konkretnom slučaju, po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, delo okrivljenog AA za koje je pravnosnažno oglašen krivim nije po zakonu krivično delo, jer iz činjeničnog opisa radnji ovog okrivljenog, utvrđenog u izreci pobijane pravnosnažne presude, ne proizilaze sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je on u ovom krivičnom postupku pravnosnažno oglašen krivim. Ovo sa razloga jer je u činjeničnom opisu krivičnog dela, koji je u izreci pobijane pravnosnažne presude jedinstveno opisan u odnosu na obojicu okrivljenih (i okrivljenog BB), navedeno samo to da je okrivljeni AA znao za predugovor o kupoprodaji stana zaključen između okrivljenog BB i oštećenog VV dana 25.12.2008. godine, pošto je informaciju o zaključenju tog predugovora dobio od okrivljenog BB još u trenutku njegovog zaključenja, te da se sa predugovorom i potom zaključenim ugovorom saglasio i da je ovu činjenicu prikrio oštećenom, pri čemu je izostao opis konkretnih radnji koje je preduzeo okrivljeni AA, a iz kojih proizilaze obeležja bića krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, odnosno izostao je opis radnje izvršenja krivičnog dela u odnosu na okrivljenog AA. Naime, u činjeničnom opisu krivičnog dela nisu bliže opisane i konkretizovane radnje ovog okrivljenog kojima bi on faktički doveo oštećenog u zabludu, tačnije ne navodi se konkretno na koji je to način okrivljeni AA doveo u zabludu oštećenog VV i naveo ga da sa okrivljenim BB zaključi ugovor o kupoprodaji stana i isplati mu kupoprodajnu cenu na štetu svoje imovine, pri čemu saznanje okrivljenog putem informacije primljene od okrivljenog BB za predugovor koji je on zaključio sa oštećenim VV dana 25.12.2018. godine i potom zaključeni ugovor, uz saglašavanje sa njima i prikrivanje te činjenice oštećenom, koje i nije bliže opisano, samo po sebi nije dovoljno za postojanje krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni osuđen, jer isto ne predstavlja radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela. Kod nedostatka opisa radnji okrivljenog AA vezanih za dovođenje u zabludu oštećenog prikrivanjem činjenica, te nedostatka subjektivnog elementa bića krivičnog dela prevara, a to je postojanje prevarne namere u postupanju okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u opisanim radnjama okrivljenog za koje je pravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen, ne stiču se sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela prevara iz člana 208. KZ

Stoga je pogrešno stanovište nižestepenih sudova da radnje okrivljenog AA, koje su opisane u izreci prvostepene presude, imaju sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, zbog kog je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, pa je prvostepeni sud, oglašavajući okrivljenog krivim zbog predmetnog krivičnog dela, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog, a koju povredu nije otklonio drugostepeni sud donoseći pobijanu drugostepenu odluku u postupku po žalbi na prvostepenu presudu, iako je na navedeno u svojoj žalbi ukazivao branilac okrivljenog - advokat Slobodan Ružić.

Shodno svemu napred navedenom, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovane zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Slobodana Ružića i advokata Milana Cvetkovića, te otklonio navedenu povredu krivičnog zakona, preinačenjem pobijanih pravnosnažnih presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 6K.br.1098/2017 od 10.04.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 765/18 od 11.10.2018. godine, tako što je okrivljenog AA na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, jer delo za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim po zakonu nije krivično delo, ne razmatrajući pri tome bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP na koje se u zahtevu branioca okrivljenog AA, advokata Slobodana Ružića takođe ukazuje, kao i povrede odredaba člana 1. i člana 419. ZKP na koje se ukazuje u zahtevu branioca okrivljenog AA, advokata Milana Cvetkovića, jer iste ne predstavljaju dozvoljene zakonske razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Na osnovu člana 265. stav 1. ZKP Vrhovni kasacioni sud je odlučio da troškovi krivičnog postupka u odnosu na okrivljenog AA padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, neosnovano se, po oceni ovoga suda, u podnetom zahtevu branioca okrivljenog BB ističe da delo za koje je ovaj okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim po zakonu nije krivično delo, jer po stavu branioca u radnjama okrivljenog opisanim u izreci pravnosnažne presude nisu sadržani objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, odnosno nije sadržana radnja izvršenja ovog krivičnog dela, kao ni to da je okrivljeni pribavio protivpravnu imovinsku korist za sebe ili drugog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude i to da je okrivljeni BB „... u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi, lažnim prikazivanjem činjenica da je dvosoban stan broj 2 u ulici ... u Beogradu, na prvom spratu, površine 62,30 m2, na katastarskoj parceli broj ... KO ..., njegovo vlasništvo, odnosno prikrivanjem činjenice da je stan prodao AA po ugovoru o kupoprodaji Ov.br.11820/08 dana 18.12.2008. godine, .... doveo u zabludu oštećenog VV i naveo ga da na štetu svoje imovine sa njim zaključi, najpre dana 25.12.2008. godine predugovor o kupoprodaji navedenog stana, a potom dana 24.02.2009. godine i ugovor o kupoprodaji stana, čime je oštećenog naveo da mu isplati kupoprodajnu cenu u iznosu od 105.000 evra (10.395.0000,00 dinara) ...“, a u vreme, u mestu i na način kako je to bliže opisano u izreci pravnosnažne presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog BB stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje je on pravnosnažno oglašen krivim.

Kako je, dakle, u konkretnom slučaju, u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenom u izreci pobijane pravnosnažne presude u odnosu na okrivljenog BB jasno opisana radnja izvršenja krivičnog dela, te posledica krivičnog dela, kao i subjektivni element ovog krivičnog dela koji, osim umišljaja, obuhvata i nameru okrivljenog da dovođenjem u zabludu oštećenog VV sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, koju je i pribavio u iznosu od 105.000 evra (10.395.0000,00 dinara), a oštećenom u tom iznosu naneo štetu, to se kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima ističe da delo za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim po zakonu nije krivično delo i da je time učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu ovog okrivljenog.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog BB kao razlog za podnošenje zahteva navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, isticanjem da je sud povredio zakon nedonošenjem odluke o oduzimanju imovinske koristi, obzirom da je, kako je pravnosnažnom presudom utvrdio da je ovaj okrivljeni izvršenjem krivičnog dela pribavio imovinsku korist u iznosu od 105.000 evra, bio dužan da u skladu sa članom 91. KZ od okrivljenog oduzme navedenu imovinsku korist.

Međutim, imajući u vidu da shodno zakonskoj odredbi člana 71. tačka 5) ZKP branilac okrivljenog ima pravo, ali i dužnost, da procesne radnje preduzima samo u korist okrivljenog, odnosno da je ovlašćen da zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek podnese isključivo u korist okrivljenog, ukoliko je pravnosnažnom odlukom javnog tužioca ili suda učinjena povreda zakona navedena u članu 485. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog, a da je u konkretnom slučaju u pogledu povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP branilac okrivljenog BB zahtev podneo na štetu okrivljenog, a na šta po zakonu nije ovlašćen, to je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u ovom delu njegov zahtev nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA naslovljen kao „dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti“ je odbačen kao nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju okrivljeni AA zahtev za zaštitu zakonitosti naslovljen kao „dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti“ podneo lično, a ne preko branioca, kako je to izričito propisano odredbom člana 483. stav 3. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je njegov zahtev u smislu navedene zakonske odredbe nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Slobodana Ružića i advokata Milana Cvetkovića usvojio kao osnovane i odlučio kao u stavu I izreke ove presude, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB - advokata Vojislava Šain u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP odbio kao neosnovan i to na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, a u ostalom delu zahtev istog branioca je odbacio kao nedozvoljen na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, a zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. stav 3. ZKP odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                          Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić