Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 776/19 od 16.10.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Beogradu i branioca okrivljenog Gorana Gavrilovića, advokata Snežane Luković i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog Gorana Gavrilovića, advokat Snežana Luković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači u celini i okrivljenog oslobodi od optužbe. Predložila je da Vrhovni kasacioni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne sudske odluke odloži.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Gavrilovića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u prvostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presuda zasniva na dokazima na kojima se prema odredbama ZKP ne može zasnivati, a ne postoje drugi dokazi na osnovu kojih se može doneti ista presuda. Prema navodima zahteva, navedenu povredu učinio je i drugostepeni sud potvrđujući prvostepenu presudu.Pri tome, kao nedozvoljene dokaze branilac označava potvrde o privremeno oduzetim predmetima MUP RS od 19.09.2015. godine i od 23.09.2015. godine, koje je okrivljeni potpisao kao građanin, iako je, prema navodima zahteva imao svojstvo osumnjičenog i samim tim je morao imati branioca prilikom potpisivanja ovih potvrda, pa kako branilac nije bio prisutan prilikom sačinjavanja ove potvrde, niti je okrivljeni poučen o pravu na branioca, to prema stavu odbrane navedene potvrde ne mogu biti dokazi na kojima će se zasnivati sudska odluka. Pored toga, branilac ističe da iz sadržaja potvrde o privremeno oduzetim premetima od 23.09.2015. godine proizilazi da se od okrivljenog, pored droge koja je pronađena nakon obavljenog uviđaja, oduzima i vozilo i ključ od vozila, koji su od okrivljenog već oduzeti po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima od 19.09.2015. godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Prema odredbi člana 286. stav 1. ZKP, kojom su određena ovlašćenja policije u predistražnom postupku, propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka, dok je stavom 2. istog člana, između ostalog propisano da policija može u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. tog člana da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga, što znači da su radnici policije kritičnom prilikom postupali u skladu sa citiranim ovlašćenjima.

Odredbom člana 147. stav 1. ZKP propisano je da će predmete koji se po Krivičnom zakoniku moraju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, organ postupka privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje.

Odredbom člana 150. stav 1. ZKP propisano je da se licu od koga su predmeti oduzeti izdaje potvrda u kojoj će se oni opisati, navesti gde su pronađeni, podaci o licu od koga se predmeti oduzimaju, kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi.

Iz predmetnih potvrda o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, PU za grad Beograd, UKP Četvrto odeljenje od 19.09.2015. godine i od 23.09.2015.godine, proizilazi da su iste sačinjene na osnovu člana 147. stav 1. ZKP, prilikom preduzimanja potrebnih mera iz člana 286. stav 1. i 2. ZKP, od strane ovlašćenih službenih lica, povodom pronalaska predmeta koji se po Krivičnom zakoniku moraju oduzeti odnosno predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, te da je u skladu sa članom 150. stav 1. ZKP, okrivljenom izdat po primerak ovih potvrda, koje je bez primedbi i osporavanja sadržine potpisao kao građanin.

Naime, da bi se dokaz smatrao ''nezakonitim'', nepohodno je utvrditi da je on posredno ili neposredno, sam po sebi ili prema načinu pribavljanja, u suprotnosti sa Ustavom, ZKP, drugim zakonom ili opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ovlašćena službena lica MUP RS, saglasno odredbama članova 147. i 286. stav 1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku, imala ovlašćenje da oduzmu predmet od bilo kog lica, i u situaciji pre nego što stekne svojstvo osumnjičenog, pa kako nijednom odredbom ZKP nije propisano da potvrde o privremeno oduzetim predmetima moraju biti potpisane u prisustvu branioca, to je predmetna potvrda o oduzetim predmetima od okrivljenog u konkretnom slučaju pravilno cenjena kao dokaz prilikom donošenja prvostepene presude i suprotno navodima iznetim u zahtevu branioca okrivljenog, ne predstavlja nezakonit dokaz.

Pored toga, a kako su u konkretnom slučaju navedene potvrde o privremeno oduzetim predmetima, pribavljene u zakonito sprovedenom postupku i sačinjene u skladu sa odredbama ZKP, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je bez uticaja na zakonitost istih, okolnost da je u potvrdi od 23.09. 2015. godine, koja je sačinjena nakon obavljenog uviđaja, konstatovano da se pored opojne droge koja je pronađena prilikom uviđaja, od okrivljenog oduzima i vozilo i ključ od vozila, koje je od okrivljenog već oduzeto po potvrdi od 19.09.2015. godine.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu osporava i zakonitost zapisnika o uviđaju mesta događaja MUP RS, UKP Četvrto odeljenje od 23.09.2015. godine, ističući da se radi o nezakonitom dokazu, jer je u konkretnom slučaju postojala naredba sudije za prethodni postupak Kpp.pov.br.1026/15 od 21.09.2015. godine, pa je suprotno datoj naredbi i protivno odredbama ZKP preduzeta neovlašćena radnja i sačinjen zapisnik o uviđaju u kome je navedeno da je sačinjen na osnovu naredbe koja se odnosi na pretresanje, pri čemu okrivljeni i njegov branilac nisu bili pozvani niti obavešteni radi prisustvovanja ovoj dokaznoj radnji.

Odredbom člana 133. stav 1. ZKP propisano je da se uviđaj preduzima kada je za razjašnjenje neke činjenice u postupku potrebno neposredno opažanje organa postupka, a stavom 2. istog člana propisano je da predmet uviđaja može biti lice, stvar ili mesto.

Odredbom člana 136. stav 1. ZKP propisano je da se uviđaj mesta preduzima na mestu krivičnog dela ili drugom mestu na kojem se nalaze predmeti ili tragovi krivičnog dela.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, kao i odredbe koje se odnose na pretresanje (član 152. – 160. ZKP), koje govore o pretresanju lica i nepokretnih stvari i to stana i drugih prostorija, ali ne i o pretresanju drugih objekata, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se pretresanje drugih objekata – vozila, izjednačava sa uviđajem. Naime, u konkretnom slučaju ovlašćena službena lica policije su raspolagala saznanjem da su u konstrukcionim šupljinama vozila, koje je vlasništvo okrivljenog i koje je od njega privremeno oduzeto, sakriveni predmeti krivičnog dela, stoga su isti bili ovlašćeni da shodno članu 133. i 136. ZKP izvrše uviđaj mesta, Autoservisnog centra „AA“ u ulici … broj .. u …, kao mesta na kome se mogu pronaći predmeti i tragovi krivičnog dela i na kome se navedeno vozilo nalazilo. Samim tim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su službena lica policije u konkretnom slučaju, bez upotrebe naredbe o pretresanju sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp Pov br 1026/15 od 21.09.2015. godine, u skladu sa odredbama ZKP izvršili dokaznu radnju - uviđaj za koju im naredba suda nije ni bila potrebna.

Vrhovni kasacioni sud kao neosnovane ocenjuje navode zahteva kojima branilac ukazuje na povredu člana 300. ZKP u vezi radnje uviđaja. Ovo stoga, što član 300. stavom 3. ZKP ne propisuje kao obavezno pozivanje okrivljenog i njegovog branioca dokaznoj radnji uviđaja, već je istim propisano da, između ostalog, osumnjičeni i njegov branilac mogu da prisustvuju uviđaju.

Naime, Vrhovni kasacioni sud zaključuje da se ista ne odnosi na obavezu pozivanja branioca i okrivljenog prilikom izvođenja dokazne radnje, pa su suprotna ukazivanja branioca okrivljenog da je procesnom radnjom uviđaja u predkrivičnom postupku povređen član 300. ZKP, ocenjena neosnovanim, posebno imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da okrivljeni u momentu preduzimanja uviđaja nije imao status okrivljenog.

Dakle, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijane pravnosnažne presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, pa su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu pored navedenih potvrda o privremeno oduzetim predmetima i zapisnika o uviđaju, kao nezakonit dokaz, formalno označava i zapisnik o veštačenju NKT Centra, izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta sa fotodokumentacijom, nalaz i mišljenje DNK Centra za genetiku, ali u obrazloženju zahteva ne konkretizuje u čemu se povreda zakona, u smislu člana 485 stav 4. ZKP, u odnosu na navedene dokaze, ogleda.

Takođe, u podnetom zahtevu branilac okrivljenog ukazuje i na postupanje ovlašćenih službenih lica organa unutrašnjih poslova prema okrivljenom, ističući da je okrivljeni bio psihički i fizički maltretiran od strane službenih lica, ali ne ukazuje na konkretnu povredu zakona.

Branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno povredu krivičnog zakona iz člana 440. ZKP, navodeći nepravilnost i netačnost podataka u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima, a na istu povredu zakona (iz člana 440. ZKP), branilac okrivljenog ukazuje i navodima kojima polemiše sa obavljenim DNK veštačenjem, odnosno sa primenom člana 16. stav 3. ZKP.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud se u ocenu iznetih navoda branioca okrivljenog nije upuštao, jer pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP) i povreda člana 16. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge u smislu člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pravnosnažnim odlukama okrivljenom povređeno Ustavom garantovano pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava RS, ali se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u razmatranje ovih navoda jer odluka Ustavnog suda kojom je povreda prava utvrđena shodno odredbi člana 484. ZKP, mora biti dostavljena uz zahtev za zaštitu zakonitosti, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                         Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić