Istom presudom okrivljeni je obavezan da sudu na ime sudskog paušala plati iznos od 10.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da oštećenoj BB plati troškove krivičnog postupka, na ime nagrade i nužnih izdataka punomoćnika, o čijoj će visini biti odlučeno posebnim rešenjem, dok je oštećena radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 441/22 od 13.10.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalba javnog tužioca Drugog OJT u Beogradu i žalba branioca okrivljenog AA sa dopunom od 04.10.2022. godine i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Boris Zorko, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koju konkretizuje isticanjem povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude u smislu odredbe člana 423. tačka 1) ZKP i okrivljenog AA oslobodi od optužbe uz ukidanje izrečene mere ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno postupanje i odluku drugostepenom sudu pred izmenjenim većem. Predložio je da bude obavešten o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Neosnovani su navodi branioca okrivljenog kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da radnje okrivljenog AA opisane u izreci prvostepene presude ne sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim. Naime, po stavu branioca, u odnosu na događaje koji su opisani u izreci prvostepene presude nije navedena zakonom predviđena posledica ovog krivičnog dela, kao bitan element predmetnog krivičnog dela, a koja može biti ugrožavanje spokojstva, ugrožavanje telesnog integriteta ili ugrožavanje duševnog stanja.

Krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, dok je stavom 2. istog člana propisan teži oblik ovog krivičnog dela i to ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana korišćeno oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši.

Kod krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. Krivičnog zakonika, radi se o takozvanoj „posledičnoj radnji“ izvršenja, koja sadržajno može biti različita, ali se mora tumačiti u kontekstu načina izvršenja navedenih u članu 194. stav 1. Krivičnog zakonika – primena nasilja, pretnja da će se napasti na život ili telo i drsko ili bezobzirno ponašanje, čime učinilac ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili/i duševno stanje oštećenog.

Izrekom pravnosnažne presude utvrđeno je da je okrivljeni AA u periodu od marta meseca 2018. godine do 13.12.2020. godine, u više navrata, primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život i telo i drskim i bezobzirnim ponašanjem, ugrožavao spokojstvo svoje supruge oštećene BB, koristeći (prilikom događaja od 13.12.2020. godine) sredstvo podobno da telo teško povredi, a u mestu i na način bliže opisan u izreci presude.

Imajući u vidu navedeno kao i citirane zakonske odredbe, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pravnosnažne presude, jasno proizilazi da se primena nasilja od strane okrivljenog prema oštećenoj BB i pretnja da će napasti na njen život i telo, kao i drsko i bezobzirno ponašanje prema oštećenoj, kao radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela, odnose na sve događaje opisane u izreci presude, u kojoj je jasno utvrđen kontekst nasilja od strane okrivljenog prema članu svoje porodice – supruzi, a ugrožavanje spokojstva oštećene, posledica je događaja koji su se dogodili tokom meseca marta 2018. godine, u periodu od juna do decembra 2020. godine i dana 13.12.2020. godine, i opisana je u izreci presude.

U izreci je navedeno i da je okrivljeni bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje i da je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, kao i da je prilikom događaja od 13.12.2020. godine postupao u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno.

Stoga su u izreci pravnosnažne presude, po oceni ovoga suda, jasno opisani svi bitni elementi, kako objektivni, tako i subjektivni, krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela ne sadrži sve bitne elemente tog krivičnog dela odnosno da ne sadrži posledicu krivičnog dela i da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

U ostalom delu podnetog zahteva branilac okrivljenog ukazuje na nedostatke obrazloženja pobijanih presuda u pogledu razloga vezanih za posledicu krivičnog dela i subjektivni odnos okrivljenog prema učinjenom krivičnom delu, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, pa imajući u vidu da navedena povreda nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao. Pored toga, nisu razmatrani ni ostali navodi branioca okrivljenog, kojima polemiše sa pojmovima „poremećeni odnosi“ i „svađa“ i izvedenim dokazima, a iz razloga jer ovi navodi po nalaženju ovoga suda predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i iznošenje ličnog stava branioca okrivljenog, odnosno povredu člana 440. ZKP, koja u smislu člana 485. stav 4. ZKP, takođe ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca. Iz istih razloga, ovaj sud nije razmatrao ni navode branioca - da drugostepeni sud nije razmatrao navode dopune žalbe od 04.10.2022. godine, a koji predstavljaju povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, to je Vrhovni kasacioni sud, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić