Presudom Višeg suda u Leskovcu 3Kž1.br.277/19 od 12.11.2019.godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA i BB i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu 9K.br.734/2016 od 16.07.2019.godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Aleksandar Pavlović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da preinači presude Osnovnog suda u Leskovcu 9K.br.734/2016 od 16.07.2019.godine i Višeg suda u Leskovcu 3Kž1.br.277/19 od 12.11.2019.godine tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje, kao i da odredi da troškovi krivičnog postupka za odbranu okrivljenog AA padaju na teret budžetskih sredstava opredeljenih za rad sudova, odnosno na teret okrivljenog BB po istaknutom troškovniku i AT.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je prvostepeni sud izrekom prvostepene presude oglasio krivim i osudio okrivljenog AA da je „pesnicom ruke udario u predelu grudnog koša“ okrivljenog - privatnog tužioca BB, pri čemu okrivljeni AA za ovaj deo radnje izvršenja krivičnog dela nije bio optužen činjeničnim opisom krivičnog dela datim u protivtužbi privatnog tužioca BB, a koju bitnu povredu odredaba postupka je, prema navodima zahteva, učinio i drugostepeni sud odbijajući žalbu branioca okrivljenog i potvrđujući prvostepenu presudu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedenom izmenom u pobijanoj pravnosnažnoj presudi činjeničnog opisa krivičnog dela iz protivtužbe privatnog tužioca BB od 29.08.2018.godine, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA, obzirom da se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice - okrivljenog AA i na krivično delo za koje je on optužen - krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ. Naime, protivtužbom privatnog tužioca BB je okrivljenom AA, između ostalog, bilo stavljeno na teret nanošenje lake telesne povrede privatnom tužiocu BB u predelu leve strane grudnog koša, a prvostepeni sud je u presudi navedenom izmenom, kojom je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda samo precizirao način nanošenja lake telesne povrede - pesnicom ruke i preciznije opisao ovu povredu u skladu sa nalazom i mišljenjem veštaka medicinske struke dr Milana Stojkovića, zapravo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, krećući se pri tome u okviru protivtužbe privatnog tužioca BB, pri čemu navedena izmena nije izvršena na štetu okrivljenog. Dakle, kako je činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 19. stav 1. i 2. KZ, isticanjem da delo za koje je okrivljeni AA oglašen krivim nije krivično delo, obzirom da u njegovim radnjama opisanim u izreci prvostepene presude nedostaje protivpravnost jer je postupao u nužnoj odbrani. Naime, po stavu branioca, odbrana koju je okrivljeni AA primenio za odbijanje istovremenog protivpravnog napada i to hvatanjem iz ležećeg položaja okrivljenog - privatnog tužioca BB za nogu, dok je isti bio iznad njega u stojećem položaju i šutirao ga nogama, a zatim i naglim povlačenjem noge okrivljenog BB, što je dovelo do gubitka ravnoteže i pada okrivljenog BB, je bila neophodno potrebna za odbijanje napada i srazmerna napadu, imajući u vidu kontinuitet i intezitet napada i odbrane i mogućnosti koje je okrivljeni AA tada u podređenom - ležećem položaju imao za odbijanje napada.

Međutim, imajući u vidu činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne presude iz koga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ za koje je on pravnosnažno oglašen krivim, te imajući pri tome u vidu odredbu člana 19. stav 2. KZ kojom je propisano da je nužna ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad, to, suprotno iznetim navodima zahteva branioca okrivljenog AA, po oceni ovoga suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za primenu prema okrivljenom AA instituta nužne odbrane vezano za uslove napada i odbrane, zbog čega se kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 19. stav 1. i 2. KZ.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Aleksandra Pavlovića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

 

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                             Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić