Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Nadežda Mladenović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da delo za koje je okrivljeni AA optužen i pravnosnažno oglašen krivim po zakonu nije krivično delo, obzirom da u činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela nije izričito navedeno kada je presuda Osnovnog suda u Nišu, Sudska jedinica u Aleksincu, po kojoj je okrivljeni bio dužan da izdržava svoje maloletne ćerke postala izvršna.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ čini onaj ko ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, a ta dužnost je utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, u iznosu i na način kako je to odlukom odnosno poravnanjem utvrđeno.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela, datog u optužnom aktu Osnovnog javnog tužioca u Aleksincu KTO br. 88/20 od 01.04.2019. godine i utvrđenog u izreci prvostepene presude i to da okrivljeni AA „... nije davao izdržavanje za lica koje je po zakonu dužan da izdržava – svoju maloletnu decu ... u iznosu i na način kako je to utvrđeno izvršnom presudom Osnovnog suda u Nišu, Sudska jedinica u Aleksincu I 30 P2 br. 1411/10 od 13.01.2011. godine u iznosu i na način kako je to utvrđeno ovom odlukom, tako što na ime svog doprinosa u izdržavanju nije do 05. u mesecu za tekući mesec uplaćivao na ruke zakonskom zastupniku maloletnih oštećenih, majci BB novčani iznos od po 5.000,00 dinara za maloletnu VV i po 4.000,00 dinara za maloletnu GG...“, jasno i nedvosmisleno proizilaze sva bitna zakonska obeležja dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa stoga nižestepeni sudovi nisu povredili krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog.

Naime, bitno obeležje predmetnog krivičnog dela je da je sudska odluka kojom je utvrđena dužnost okrivljenog da daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava izvršna, a koja činjenica izvršnosti označene presude je navedena u izreci prvostepene presude, pri čemu sam datum izvršnosti sudske odluke nije bitno obeležje predmetnog krivičnog dela, kako to u zahtevu ističe branilac okrivljenog i stoga ne mora ni biti naveden u činjeničnom opisu krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u preostalom delu je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i obrazlaže i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Kako se, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti ne može podneti zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. ZKP u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zahtev odbio kao neosnovan, dok je u preostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić