Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Slobodana Vukotića, advokat Jovana Pejić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu, s tim da iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac okrivljenog zahtev podnosi i zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Slobodana Vukotića, advokat Jovana Pejić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i to na video snimcima sigurnosnih kamera, koji su pribavljeni suprotno odredbi člana 152. stav 3. ZKP kojom je propisano da će se uređaji za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi preduzima po naredbi suda.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da su snimci sigurnosnih kamera sa prodavnice „Minimarket“, banke „Credit Agricole“ i stambene zgrade u ulici ... broj .. u ..., privremeno oduzeti u skladu sa odredbama člana 147. i 148. ZKP, na osnovu naredbi Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu Ktr 303/21-6, 7 i 9 od 10.02.2021. godine i da je sud na glavnom pretresu od 07.09.2021. godine i 19.10.2021. godine izvršio uvid u te video snimke u skladu sa odredbom člana 405. stav 1. i 2. ZKP.

Video snimci sigurnosnih kamera sa objekata, kao deo sistema video nadzora postavljenog iz bezbednosnih razloga, koji su u konkretnom slučaju pribavljeni u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, mogu biti korišćeni kao dokazi u krivičnom postupku i na njima se može zasnivati presuda. Prema tome, predmetni video snimci mogu biti dokaz u krivičnom postupku, a kako kamera ne predstavlja uređaj za automatsku obradu podataka, to u konkretnom slučaju nije ni bila potrebna naredba suda u smislu odredbe člana 152. stav 3. ZKP.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da navedeni dokazi ni sami po sebi, a ni prema načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa odredabama Zakonika o krivičnom postupku, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u ovom delu ocenjeni kao neosnovani.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog kao nezakonite dokaze označava i zapisnike o prepoznavanju lica od 26.02.2021. godine. Prema navodima zahteva, prepoznavanje lica izvršeno je u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, iz razloga što je okrivljeni Slobodan Vukotić postavljen u vrstu za prepoznavanje bez pertli na patikama, na koji način je, po mišljenju branioca, svedocima direktno stavljeno do znanja da je on osoba koju treba da prepoznaju, pa su ti zapisnici morali biti izdvojeni iz spisa predmeta kao nezakoniti dokazi.

Vrhovni kasacioni sud izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta i to dva zapisnika o prepoznavanju Grupe za suzbijanje imovinskih delikata, OKP, PU u Novom Sadu Ku 711/2021 oba od 26.02.2021. godine proizilazi da je dokazna radnja prepoznavanja lica – okrivljenog Slobodana Vukotića od strane svedoka oštećenih AA i BB, obavljena u svemu u skladu sa odredbom člana 100. stav 1. u vezi člana 90. stav 3. ZKP. Ovo iz razloga što iz navedenih zapisnika jasno proizilazi da su ovoj dokaznoj radnji prisustvovali javni tužilac, ovlašćena službena lice PU Novi Sad i branilac okrivljenog, kao i da su pre samog prepoznavanja oba svedoka na zapisnicima dala opis lica za koje postoji osnov sumnje da je izvršilo krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1.KZ, te da je zatim svedocima u prostoriji specijalno namenjenoj za tu svrhu prikazano osam različitih fotografija na kojima je pet lica u vrsti za prepoznavanje, prikazanih u fotodokumentaciji Odseka za operativnu forenziku, OKP, PU u Novom Sadu, broj KT upisnika 447-597/2021 od 26.02.2021. godine združenoj spisima predmeta, nakon čega je svedok AA sa nesumnjivom sigurnošću od 100% prepoznala okrivljenog Slobodana Vukotića kao lice koje je izvršilo predmetno krivično delo, dok je svedok BB okrivljenog Slobodana Vukotića prepoznao sa sigurnošću od 50%, sve na osnovu njegovih karakteristika koje su oba svedoka prethodno opisala, a što je svedok AA navela i u svom iskazu na glavnom pretresu. Oba zapisnika o prepoznavanju lica potpisali su javni tužilac, svedoci, ovlašćena službena lica i branilac okrivljenog Slobodana Vukotića, advokat Jovana Pejić, koja je pre potpisivanja iznela primedbu na koju ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, dokazna radnja prepoznavanja lica – okrivljenog Slobodana Vukotića od strane svedoka oštećenih AA i BB, u konkretnom slučaju, obavljena je na zakonit način, pa se stoga i zapisnici o preduzetoj radnji prepoznavanja lica smatraju zakonitim dokazima, te samim tim nije moralo biti doneto rešenje o njihovom izdvajanju.

Shodno svemu navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijane presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slobodana Vukotića ocenjeni kao neosnovani.

Iz sadržaja zahteva za zaštitu zakonitosti proizlazi da branilac okrivljenog iako ne označava, zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodeći da se u radnjama okrivljenog Slobodana Vukotića ne stiču obeležja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ već eventualno krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 3. ili stav 4. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ čini onaj ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. KZ proizilazi da ovo krivično delo, čini lice koje krivično delo krađe iz člana 203. KZ (oduzimanje tuđe pokretne stvari drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist), izvrši pod nekom od kvalifikatornih okolnosti predviđenih u tačkama od 1) do 6) navedenog člana. Krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 3. KZ postoji kada je, bez obzira na vrednost ukradene stvari, ukradeno kulturno dobro, odnosno dobro koje uživa prethodnu zaštitu ili prirodno dobro ili ukradena stvar predstavlja javni uređaj za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas, električnu ili drugu energiju ili uređaje sistema javnog saobraćaja i veza, odnosno delove tih uređaja. Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela iz stava 4. KZ istog člana, postoji kada je delo iz stava 1. ovog člana, izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe ili ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara.

Iz izreke pobijane prvostepene presude, proizilazi da je okrivljeni Slobodan Vukotić, dana ...2021. godine, oko 20.00 časova, u ..., u ulici ... broj .., u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, pretnjom de će napasti na život i telo oštećenih AA i BB oduzeo tuđe pokretne stvari u nameri da njihovim prisvajanjem sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist i to tako što je sa kapom na glavi i hirurškom maskom preko lica, držeći sekiru u rukama, ušao u STR „Mikromarket“, koja je vlasništvo oštećenog VV i oštećenom radniku BB naredio da klekne na pod, što je on u strahu za svoj životu učinio, nakon čega se oštećenoj radnici AA, koja je stajala za pultom obratio rečima „Vadi sve pare iz kase“, što je ona u strahu za svoj život i učinila i sav novac iz kase u iznosu od 14.840,00 dinara stavila u plastičnu kesu i predala okrivljenom, koji joj se nakon toga obratio rečima „To nije sav novac, znam koliki su ovde pazari, je..ću ja vašem gazdi mater“, nakon čega je sekirom lupio o pult na kom se nalazila kasa, podigao kasu i vagu za merenje, a kada mu je oštećena AA rekla da novca u prodavnici više nema, oštećenima naredio da mu predaju cigarete obraćajući im se rečima „Sada ćete mi napuniti kese štekama“ nakon čega je oštećena AA okrivljenom predala kutije cigareta, čiji nazivi i broj kutija je bliže naveden u izreci presude, u ukupnoj vrednosti od 86.250,25 dinara, da bi zatim oštećenom BB naredio da ustane sa poda, izvede ga iz prodavnice i mušterijama kaže da je kasa zatvorena, što je oštećeni i učinio.

Prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u izreci navedene presude, pored subjektivnih obeležja krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stava 1. KZ - umišljaja i namere da okrivljeni prisvajanjem tuđih pokretnih stvari sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, opisana su i sva objektivna obeležja ovog krivičnog dela, a među njima i pretnja da će se neposredno napasti na život ili telo oštećenih.

Pretnja, kao obeležje odnosno radnja izvršenja krivičnog dela razbojništva, mora biti kvalifikovana i ozbiljna, i ne mora nužno biti usmerena na savladavanje otpora koji se pruža, već je sa aspekta postojanja ovog krivičnog dela, dovoljno da je usmerena na sprečavanje potencijalnog otpora. U tom smislu, postojanje pretnje se u svakom konkretnom slučaju posmatra u kontekstu kritičnog događaja dakle, u njenoj celokupnosti, kontinuitetu i načinu upućivanja.

U konkretnom slučaju, radnje okrivljenog Slobodana Vukotića koji maskiran, držeći u rukama sekiru izdaje naredbe radnicima prodavnice, a po kojima su radnici sve vreme bespogovorno postupali na način opisan u izreci pobijane presude, nesumnjivo predstavljaju kvalifikovanu pretnju, kojom je radnicima prodavnice oštećenima AA i BB u izgled stavljen napad na život i telo, obzirom da je sekira, koju je okrivljeni kritičnom prilikom držao u rukama i u jednom momentu je upotrebio udarajući njome u pult, sredstvo koje je nesumnjivo podobno za pretnju. Prema tome, jasno je da je opisana radnja izvršenja preduzeta radi sprečavanja očekivanog otpora koji je usled njene ozbiljnosti i izostao, pa je na taj način okrivljeni oduzeo tuđe pokretne stvari (novac i kutije cigareta) i tako sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosima navedenim u izreci pobijane presude.

Shodno navedenom, opisane radnje, koje je okrivljeni Slobodan Vukotić preduzeo, sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 1. KZ, kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Iz sadržaja zahteva za zaštitu zakonitosti takođe proizlazi da branilac okrivljenog Slobodana Vukotića, iako ne označava, zahtev podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55a KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 55a Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, broj 35/2019 od 21.05.2019. godine, koji je stupio na snagu dana 01.12.2019. godine), propisano je da će sud, za krivično delo učinjeno sa umišljajem, za koje je propisana kazna zatvora, izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne pod sledećim uslovima: 1) ako je učinilac ranije dva puta osuđen za krivično delo učinjeno sa umišljajem na zatvor od najmanje jednu godinu; 2) ako od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni Slobodan Vukotić pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 693/21 od 16.05.2022. godine oglašen krivim zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina i tri meseca, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru. Prema obrazloženju prvostepene presude taj sud je prilikom donošenja odluke o vrsti i visini krivične sankcije imao u vidu da je okrivljeni do sada više puta osuđivan za krivična dela učinjena sa umišljajem na kazne zatvora od najmanje jedne godine i da je okrivljeni sa izdržavanja kazne zatvora po ranijoj osudi otpušten pre manje od pet godina, pa je nalazeći da su ispunjeni zakonski uslovi za primenu odredbe člana 55a KZ, koja reguliše institut višestrukog povrata, okrivljenom za predmetno krivično delo odmerio kaznu zatvora u trajanju od pet godina i tri meseca u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru.

Odlučujući o žalbi Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu, Apelacioni sud u Novom Sadu je pobijanom drugostepenom presudom, preinačio prvostepenu presudu i to u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljenog, osudio na kaznu zatvora u trajanju od šest godina i tri meseca, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru, sa obrazloženjem da je prvostepeni sud nepravilno primenio odredbu člana 55a KZ, kojom je regulisano odmeravanje kazne kod višestrukog povrata, tako što je propisano da kazna mora biti izrečena iznad polovine raspona propisane kazne, zbog čega je, s obzirom na propisanu kaznu zatvora od dve do deset godina za krivično delo iz člana 206. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim, prvostepeni sud okrivljenom morao da izrekne kaznu zatvora u trajanju dužem od šest godina, koja za navedeno krivično delo predstavlja polovinu raspona propisane kazne.

Prema tome, nižestepeni sudovi su utvrdili da su u konkretnom slučaju ispunjena oba uslova neophodna za postojanje višestrukog povrata propisana u tačkama 1) i 2) člana 55a KZ, i to: dvostruka osuda za krivična dela učinjena sa umišljajem, na zatvor od najmanje od jednu godinu i da od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.

Međutim, kako je sud, u situaciji kada nađe da su ispunjeni uslovi za primenu instituta višestrukog povrata, u obavezi da odmeri kaznu koja će biti iznad polovine propisanog kaznenog raspona, neophodno je utvrditi značenje pojma „raspon propisane kazne“ i kako se izračunava njegova polovina u smislu odredbe člana 55a KZ.

Prema nalaženju ovoga suda i pravnom stavu utvrđenom na sednici Krivičnog odeljenja ovog suda održanoj 11.7.2022. godine, raspon propisane kazne predstavlja razmak od minimalne kazne zatvora koja je propisana za određeno krivično delo do maksimalne kazne zatvora propisane za to delo, a polovina raspona iz člana 55a stav 1. KZ predstavlja srednji broj u tom nizu brojeva i može se izračunati tako što se od maksimuma propisane kazne oduzme minimum iste, ta razlika podeli sa dva, a potom se na taj rezultat doda minimalna kazna.

Polazeći od navedenog načina računanja polovine raspona propisane kazne i njegovom primenom na konkretan slučaj, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno stanovište drugostepenog suda da je prvostepeni sud bio u obavezi da okrivljenom primenom odredbi člana 55a KZ, za krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ, za koje je propisana kazna zatvora od dve do deset godina, izrekne kaznu zatvora u trajanju dužem od šest godina, odnosno kaznu iznad polovine raspona propisane kazne za to krivično delo.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud odmeravanjem kazne okrivljenom za krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ, na vreme od šest godina i tri meseca, dakle iznad šest godina, što predstavlja polovinu raspona propisane kazne za to krivično delo, pravilno primenio odredbu člana 55a KZ, zbog čega su navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je pobijanom presudom drugostepenog suda na štetu okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55a KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u razmatranje preostalih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti kojima branilac ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao nezakonite dokaze označava nalaz i mišljenje sudskih veštaka dr Vladimira Pilije i Dejana Belića od 13.10.2021. godine, odnosno njihovu dopunu od 17.02.2022. godine, i iskaza svedoka GG dat pred javnim tužiocem, ali branilac okrivljenog u zahtevu samo formalno označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, a u suštini ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, pa Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao ove navode zahteva.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slobodana Vukotića, advokata Jovane Pejić, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić