Kzz 144/2022 pogrešna primena zakona

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 144/2022
05.07.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Dubravke Damjanović i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Vladimira Madića, zbog produženog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Zorana Dujakovića, podnetom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 976/21 od 13.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 05.07.2022. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladimira Madića, podnet protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 976/21 od 13.12.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Valjevu K 9/21 od 10.09.2021. godine okrivljeni Vladimir Madić je, pored ostalih, oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest godina i šest meseci, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 07.01.2021. godine pa do upućivanja okrivljenog u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene ovom presudom. Prema okrivljenom Vladimiru Madiću, je na osnovu člana 533. stav 1. ZKP i člana 83. st.1. i 2. ZKP, izrečena mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana koja će se izvršiti u Zavodu za izvršenje kazne i ima trajati dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od tri godine. Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka i sudskog paušala u iznosu opredeljenom u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 976/21 od 13.12.2021. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Valjevu prvostepena presuda je preinačena, samo u pogledu odluke o kazni, tako što je drugostepeni sud okrivljenog Vladimira Madića, zbog produženog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i sedam meseci u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 07.01.2021. godine, pa do upućivanja okrivljenog u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene tom presudom, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu u odnosu na ovog okrivljenog potvrđena.

Protiv navedene drugostepene presude zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Vladimira Madića, advokat Zoran Dujaković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijanu presudu ukine i spise predmeta vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje, kao i da mu se na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti isplati iznos od 90.000,00 dinara.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladimira Madića je neosnovan.

Branilac okrivljenog Vladimira Madića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je drugostepeni sud time što je preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni i okrivljenog zbog produženog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i sedam meseci u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru, pogrešno primenio odredbu člana 55a KZ, jer je povećao zakonski minimum kazne sabiranjem maksimuma i minimuma propisane kazne. U vezi sa tim, branilac u zahtevu ističe da „raspon“ treba posmatrati kao skup nečega od najnižeg do najvišeg elementa, a raspon propisane kazne kao razmak između propisanog minimuma i propisanog maksimuma kazne, te da bi se u tom smislu polovina raspona zaprećene kazne izračunavala tako što se od posebnog maksimuma zaprećene kazne oduzme poseban minimum i dobijeni broj podeli sa 2.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladimira Madića, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 55a Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br.35/2019 od 21.05.2019. godine, koji je stupio na snagu dana 01.12.2019. godine), propisano je da će sud, za krivično delo učinjeno sa umišljajem, za koje je propisana kazna zatvora, izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne pod sledećim uslovima:1) ako je učinilac ranije dva puta osuđen za krivično delo učinjeno sa umišljajem na zatvor od najmanje jednu godinu; 2) ako od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni Vladimir Madić pravnosnažnom presudom Višeg suda u Valjevu K 9/21 od 10.09.2021. godine oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest godina i šest meseci u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru. Prvostepeni sud u obrazloženju presude je naveo da je prilikom donošenja odluke o vrsti i visini krivične sankcije imao u vidu da je okrivljeni do sada više puta osuđivan na kazne zatvora od čega dva puta na kazne zatvora iznad jedne godine kao i činjenicu da je okrivljeni sa izdržavanja kazne zatvora po ranijoj osudi izašao pre manje od pet godina, pa je nalazeći da su ispunjeni zakonski uslovi za primenu odredbe člana 55a KZ, koja reguliše institut višestrukog povrata, okrivljenom za predmetno krivično delo odmerio kaznu zatvora u trajanju od šest godina i šest meseci u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru.

Odlučujući o žalbi Višeg javnog tužioca u Valjevu, Apelacioni sud u Beogradu je pobijanom drugostepenom presudom, preinačio prvostepenu presudu i to u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljenog Vladimira Madića, zbog produženog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, primenom odredbi člana 4, 42, 45, 54, 55a i 63. KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i sedam meseci u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru, sa obrazloženjem da je prvostepeni sud nepravilno primenio odredbu člana 55a KZ, kojom je regulisano odmeravanje kazne kod višestrukog povrata, tako što je propisano da kazna mora biti izrečena iznad polovine raspona propisane kazne, zbog čega je, s obzirom na propisanu kaznu zatvora od tri do dvanaest godina za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim, prvostepeni sud okrivljenom morao da izrekne kaznu zatvora u trajanju dužem od sedam godina i šest meseci.

Dakle, nižestepeni sudovi su utvrdili da su u konkretnom slučaju ispunjena oba uslova neophodna za postojanje višestrukog povrata propisana u tačkama 1) i 2) člana 55a KZ, i to: dvostruka osuda za krivična dela učinjena sa umišljajem, na zatvor od najmanje od jednu godinu i da od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivčinog dela nije proteklo pet godina.

Međutim, kako je sud, u situaciji kada nađe da su ispunjeni uslovi za primenu instituta višestrukog povrata, u obavezi da odmeri kaznu koja će biti iznad polovine propisanog kaznenog raspona, neophodno je utvrditi značenje pojma „raspon propisane kazne“ i kako se izračunava njegova polovina u smislu odredbe člana 55a KZ. Po nalaženju ovoga suda, raspon propisane kazne u smislu člana 55a KZ, predstavlja razmak od minimalne do maksimalne kazne propisane za određeno krivično delo, a polovina raspona predstavlja srednji broj u tom nizu brojeva iznad kog se mora izreći kazna za to krivično delo. Dakle, polovina propisane kazne se nalazi na sredini, odnosno polovini između graničnih vrednosti – posebnog minimuma i maksimuma propisane kazne i može se izračunati tako što se od maksimuma propisane kazne oduzme minimum iste, ta razlika podeli sa 2, a zatim se na taj rezultat doda minimalna kazna.

Polazeći od navedenog i primenom ovog načina računanja polovine raspona propisane kazne na konkretan slučaj, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno stanovište drugostepenog suda da je prvostepeni sud bio u obavezi da okrivljenom primenom odredbi člana 55a KZ, za produženo krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je propisana kazna zatvora od 3 do 12 godina, izrekne kaznu zatvora u trajanju dužem od sedam godina i šest meseci, odnosno kaznu iznad polovine raspona propisane kazne za to krivično delo.

Sledstveno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud odmeravanjem kazne okrivljenom za produženo krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 61. KZ, na vreme od sedam godina i sedam meseci, dakle iznad sedam godina i šest meseci, što predstavlja polovinu raspona propisane kazne za to krivično delo, pravilno primenio odredbu člana 55a KZ, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog da je pobijanom pravnosnažnom presudom drugostepenog suda na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić