Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1 698/23 od 15.12.2023. godine, u stavu I izreke, odbijene su, kao neosnovane, žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Pazaru, u odnosu na osuđujući deo prvostepene presude, kao i žalba branioca okrivljenog, advokata Zvonka Markovića i zajednička žalba branilaca okrivljenog, advokata Emira Kalića i advokata Rešada Plojovića, a prvostepena presuda je, u tom delu, potvrđena. Istom presudom, u stavu II izreke, delimičnim usvajanjem žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Pazaru, prvostepena presuda je ukinuta, u odnosu na oslobađajući deo i u tom delu je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv prvostepene presude, u osuđujućem delu i drugostepene presude, u odnosu na stav I izreke, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Elvisa Savkovića, advokat Rešad Plojović i advokat Emir Kalić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, ukine u celini ili delimično prvostepenu i drugostepenu presudu i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret ili umanjiti izrečenu kaznu zatvora.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Elvisa Salkovića je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branioci okrivljenog Elvisa Salkovića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud obrazlažući pobijanu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji naveo da su se, u konkretnom slučaju, stekla oba kumulativna uslova za primenu odredbe člana 55a Krivičnog zakonika – odmeravanje kazne okrivljenom iznad polovine propisanog raspona kazne za predmetna krivična dela, jer je uvidom u izvod iz KE – Pravosudni informacioni sistem utvrđeno da je okrivljeni više puta osuđivan inostranim presudama za istovrsna krivična dela. Međutim, po stavu branilaca, ove činjenice ne mogu biti osnov za odmeravanje kazne okrivljenom, s obzirom na to da navedene inostrane presude nisu prošle zakonom propisan postupak priznanja i izvršenja stranih sudskih odluka, odnosno krivičnih presuda. Naime, prema navodima zahteva, strana odluka se izjednačava sa odlukom Republike Srbije i proizvodi pravno dejstvo samo ukoliko je prizna nadležni sud, pošto prethodno u smislu člana 7. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima ispita da li krivično delo povodom kojeg se zahteva pružanje međunarodne pravne pomoći predstavlja krivično delo i prema zakonu Republike Srbije. Branioci u zahtevu, dalje, navode da ne postoje uslovi za primenu člana 55a KZ i iz razloga što nema dokaza da je okrivljeni dana 20.01.2020. godine otpušten sa izdržavanja kazne zatvora u trajanju od 3 godine i 10 meseci, po presudi označenog inostranog suda, s obzirom da taj podatak ne proizlazi iz baze Pravosudno-inforamcionog sistema, kao i da se drugostepeni sud u svojoj odluci pozvao na odredbu člana 3. stav 3. Pravilnika o kaznenoj evidenciji, iako pravilnik ne može derogirati zakonske odredbe. Imajući u vidu sve navedeno, u konkretnom slučaju, po stavu odbrane, nije bilo uslova za odmeravanje kazne okrivljenom iznad polovine propisanog raspona zakonske kazne primenom člana 55a KZ.

Vrhovni sud iznete navode zahteva, kojima branioci suštinski ukazuju na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, iako u zahtevu formalno označavaju povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 55a Krivičnog zakonika, koja propisuje instut višestrukog povrata, propisano je da za krivično delo učinjeno sa umišljajem, za koje je propisana kazna zatvora, sud će izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne pod sledećim uslovima: tačka 1) ako je učinilac ranije dva puta osuđen za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje 1 godinu; tačka 2) ako od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.

Da bi se mogla primeniti odredba člana 55a KZ, moraju biti kumulativno ispunjena oba uslova propisana u tačkama 1) i 2) tog člana i to dvostruka osuda za krivična dela učinjena sa umišljajem od najmanje 1 godinu i da od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.

Prema stanju u spisima predmeta – izvoda iz KE – Pravosudni informacioni sistem o kaznenoj evidenciji za okrivljenog Elvisa Salkovića, okrivljeni je ranije više puta osuđivan, a od toga dva puta za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje 1 godinu i to presudama: Inostranog suda u Peltenu 35 HV 84/2009S od 30.04.2010. godine, zbog krivičnog dela profesionalna krađa i krađa u okviru kriminalnog udruživanja na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i pet meseci i Inostranog suda LANDSHUT JS 11873/16 od 18.05.2017. godine, zbog krivičnog dela pomaganje u nedozvoljenom prometu opojnih droga u ne maloj količini u dva slučaja u realnom sticaju na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i deset meseci. Iz spisa predmeta, dalje, proizlazi da od dana otpuštanja okrivljenog sa izdržavanja kazne zatvora na koju je osuđen presudom Inostranog suda LANDSHUT od 18.05.2017. godine – dana 20.01.2020. godine do dana izvršenja novih krivičnih dela, koja su bila predmet pravnosnažno okončanog postupka u kome su donete pobijane presude – 16.12.2022. godine, nije proteklo pet godina.

Kako je okrivljeni Elvis Salković pre izvršenja predmetnih krivičnih dela dva puta osuđen zbog umišljajnih krivičnih dela na kazne zatvora preko 1 godine i da od otpuštanja sa izdržavanja izrečene kazne zatvora do izvršenja novih krivičnih dela nije proteklo pet godina, to su, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju ispunjena oba kumulativna uslova za primenu odredbe člana 55a KZ o višestrukom povratu. Stoga je sud okrivljenom za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 8 meseci, te ga osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru počev od 16.12.2012. godine pa nadalje, pravilnom primenom odredbe člana 55a KZ.

Po oceni Vrhovnog suda neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ističe da citirane strane presude nisu mogle biti osnov za primenu člana 55a KZ, s obzirom da nisu prošle postupak priznanja strane krivične presude i ispitivanje postojanja pretpostavki za pružanje međunarodne pravne pomoći iz člana 7. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. Ovo iz razloga, jer se presuda o priznanju strane krivične presude prema odredbama Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima donosi samo u slučaju ukoliko krivična sankcija izrečena pravnosnažnom presudom nadležnog suda države molilje nije izvršena, što u konkretnom slučaju nije u pitanju, s obzirom da je okrivljeni, kao što je to napred navedeno, kazne zatvora po navedenim stranim krivičnim presudama već izdržao u inostranstvu.

Nadalje, članom 3. stav 3. Pravilnika o kaznenoj evidenciji („Sl. list SFRJ“, br.5 od 02.februara 1979. godine), propisano je da kaznena evidencija, osim podataka iz stava 2. tog člana, sadrži i raspoložive podatke o osudama koje su izrekli strani sudovi, državljanima SFRJ i strancima stalno nastanjenim u SFRJ.

Sledstveno iznetom, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ukazuje da u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni odredbe člana 55a KZ, iz razloga što nema dokaza da je okrivljeni dana 20.01.2022. godine otpušten sa izdržavanja kazne zatvora u trajanju od 3 godine i 10 meseci, s obzirom da iz izvoda iz KE – Pravosudni informacioni sistem od 31.08.2023. godine, proizlazi da je okrivljeni kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 10 meseci po presudi Inostranog suda LANDSHUT JS 11873/16 od 18.05.2017. godine, izdržao u periodu od 18.05.2017. godine do 20.01.2020. godine, tako da od dana otpuštanja okrivljenog sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja predmetnih krivičnih dela nije proteklo pet godina, u smislu odredbe člana 55a stav 1. tačka 2) KZ.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Elvisa Salkovića, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Branioci okrivljenog kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numerišu i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Elvisa Salkovića, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Nadalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog se pozivaju i na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) ZKP, zbog kojih je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP. Međutim, kako branioci u obrazloženju zahteva ne preciziraju u čemu se sastoje istaknute povrede zakona, Vrhovni sud je ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, u ovom delu, nema propisan sadrža,j u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu razloga za njegovo podnošenje, što podrazumeva ne samo označavanje povrede zakona, već i obrazloženje u čemu se ta povreda sastoji, s obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić