Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. KZ te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava zapisnik o saslušanju osumnjičenog sačinjen dana 04.11.2017. godine u PU Novi Sad. Prema navodima zahteva, okrivljeni prilikom navedenog saslušanja nije upozoren u smislu člana 85. stav 3. ZKP jer nije pozvan da se izričito izjasni o tome da li će uzeti izabranog branioca, niti je upozoren da će mu ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti. Navedeni zapisnik o saslušanju, na kom je okrivljeni izneo iskaz na kojem se zasniva pobijana presuda, sačinjen je suprotno članu 85. stav 5. ZKP, i kao takav, prema mišljenju branioca, predstavlja nezakonit dokaz, što je i pravni stav Vrhovnog kasacionog suda iznet u presudi Kzz 791/19 od 12.09.2019. godine.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda zauzetom na sednici Krivičnog odeljenja od 26.10.2020. godine, zapisnik o saslušanju osumnjičenog sačinjen u smislu člana 289. stav 4. ZKP, ukoliko osumnjičeni nije upozoren i nije se izjasnio u smislu člana 85. stav 3. ZKP, predstavlja u načelu nezakonit dokaz na kom se u smislu člana 85. stav 5. ZKP presuda ne može zasnivati. Međutim, u svakom konkretnom slučaju treba proceniti da li upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca na zapisniku, ispunjava standard upozorenja koji odgovara uslovima iz člana 85. stav 3. ZKP, a imajući pri tome u vidu i stavove Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Almaši protiv Srbije od 08.10.2019. godine, broj predstavke 21388/15.

Iz spisa predmeta proizlazi da je rešenjem Višeg javnog tužioca u Novom Sadu Ktr 1422/17 od 04.11.2017. godine, za branioca po službenoj dužnosti osumnjičenom AA, postavljen advokat Miodrag Golubović.

Iz zapisnika o saslušanju osumnjičenog sačinjenog 04.11.2017. godine u PU Novi Sad proizlazi da je osumnjičeni AA, čije je saslušanje u smislu člana 289. stav 3. ZKP javni tužilac poverio policiji, poučen o pravima u postupku u smislu člana 11. i 68. ZKP, što je konstatovano u zapisniku, da je njegovom saslušanju prisustvovao branilac po službenoj dužnosti, advokat Miodrag Golubović i da je pristao da u predistražnom postupku svoj iskaz da u njegovom prisustvu, što je takođe konstatovano u zapisniku. Prema navodima zapisnika, osumnjičeni i branilac su obavili poverljiv razgovor u trajanju od 15 minuta, koji je nadziran samo gledanjem, nakon čega se osumnjičeni izjasnio da želi da iznese svoju odbranu i odgovara na postavljena pitanja. Osumnjičeni je na zapisniku izneo odbranu, odgovorio na postavljena pitanja, izjavio da nema primedbi na rad policije, a nakon čitanja zapisnika, potpisao zapisnik bez ikakvih primedbi, kao i branilac po službenoj dužnosti, advokat Miodrag Golubović.

Prema stanju u spisima predmeta branilac po službenoj dužnosti okrivljenog, advokat Miodrag Golubović, tokom istražnog postupka prisustvovao je ispitivanju svedoka, a razrešen je dužnosti rešenjem Višeg suda u Novom Sadu K 151/19 od 16.01.2020. godine obzirom da je okrivljeni angažovao izabranog branioca, advokata Petra Isakova.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da stoji činjenica da u navedenom zapisniku o saslušanju osumnjičenog AA, sačinjenom u smislu člana 289. stav 3. i 4. ZKP, nije uneta izričita izjava osumnjičenog da li će uzeti izabranog branioca niti upozorenje da će mu ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti, a što je bila obaveza organa postupka u smislu člana 85. stav 3. ZKP. Međutim, suprotno navodima zahteva, navedena činjenica ne čini ovaj dokaz apsolutno nezakonitim već sud u svakom konkretnom slučaju procenjuje da li upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ispunjava standard propisan članom 85. stav 3. ZKP.

U konkretnom slučaju, okrivljenom su pre davanja iskaza saopštena njegova prava iz člana 68. stav 1. ZKP i omogućeno njihovo korišćenje, čime je ispunjena pretpostavka za zakonito saslušanje okrivljenog u smislu člana 85. stav 2. ZKP. Okrivljeni je pozvan da se izjasni o svojim pravima, što u smislu člana 68. stav 1. tačka 3) ZKP podrazumeva i pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ZKP, nakon čega se okrivljeni izričito izjasnio da pristaje da u predistražnom postupku da iskaz u prisustvu branioca postavljenog po službenoj dužnosti, sa njim je obavio poverljiv razgovor i zatim izneo odbranu. Shodno tome, iako u zapisniku o saslušanju osumnjičenog AA od 04.11.2017. godine nema izričite izjave i upozorenja u smislu člana 85. stav 3. ZKP, okrivljeni, u konkretnom slučaju, nije ograničen u slobodnom izboru branioca. Ovo iz razloga što je okrivljeni jasno prihvatio branioca po službenoj dužnosti, na koju činjenicu, upućuje to što je okrivljeni nakon poverljivog razgovora, izneo odbranu u njegovom prisustvu i to bez ikakvih primedbi povodom njegovog prisustva ili, u tom smislu, rada organa postupka. Šta više, na činjenicu da je okrivljeni prihvatio branioca postavljenog po službenoj dužnosti, upućuje i to što je branilac prisustvovao dokaznim radnjama tokom istražnog postupka i da je okrivljeni izabranog branioca angažovao nakon potvrđivanja optužnice pa je branilac po službenoj dužnosti razrešen rešenjem Višeg suda u Novom Sadu K 151/19 od 16.01.2020. godine.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da prethodno navedena upozorenja koja su data okrivljenom AA od strane organa postupka, njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca po službenoj dužnosti i saradnja sa njim, u konkretnom slučaju, ispunjavaju standarde propisane članom 85. stav 3. ZKP, pa navedeni zapisnik o saslušanju, suprotno navodima zahteva, predstavlja zakonit dokaz na kom se presuda u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku može zasnivati.

Iz iznetih razloga nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Petra Isakova, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić