Troškovi krivičnog postupka shodno odredbi člana 265. stav 1. ZKP padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mionici K 64/21 od 22.07.2021. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljeno skladištenje robe iz člana 176a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, za koje delo mu je primenom odredaba članova 64, 65. i 66. KZ izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Istovremeno, na osnovu odredaba članova 44, 45. i 51. KZ okrivljeni je osuđen na novčanu kaznu kao sporednu, u iznosu od 50.000,00 dinara i određeno je da je ovu kaznu dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, te da ukoliko u ovom roku ne plati novčanu kaznu, ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Istom presudom, na osnovu člana 87. KZ, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta, i to 1.700 litara naftnog derivata evrodizela i improvizovana električna pumpa za točenje naftnog derivata, sa pripadajućim pištoljem za točenje i akumulatorom za napajanje električnom energijom.

Okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati sudu iznos od 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1 br.149/21 od 03.11.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Bojana Tadića, a presuda Osnovnog suda u Mionici K 64/21 od 22.07.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Bojan Tadić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog AA osnovano ukazuje da je nižestepenim presudama na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, time što je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljeno skladištenje robe iz člana 176a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, iako u radnjama okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude, nema zakonskih obeležja tog, niti bilo kog drugog krivičnog dela.

Naime, krivično delo nedozvoljeno skladištenje robe iz člana 176a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji čini lice koje skladišti, odnosno smešta dobra ili dozvoli skladištenje, odnosno smeštanje dobara za koja ne poseduje propisanu dokumentaciju o poreklu.

Okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela nedozvoljeno skladištenje robe iz člana 176a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji jer je prema izreci prvostepene presude, u periodu od neutvrđenog dana tokom 2019. godine, do 03.12.2019. godine, postupajući suprotno članu 18. stav 2. i članu 25a stav 1. Pravilnika o minimalnim tehničkim uslovima za obavljanje prometa robe i vršenja usluga u prometu robe („Sl. glasnik RS“, broj 62/11) skladištio dobra za koja ne poseduje propisanu dokumentaciju, i to naftu ukupne zapremine 1.700 litara, u pomoćnom objektu i podrumskim prostorijama u porodičnom domaćinstvu.

Dakle, okrivljeni je oglašen krivim zbog toga što je „skladištio dobra za koja ne poseduje propisanu dokumentaciju“, a ne zbog toga što je skladištio dobra za koja ne poseduje propisanu dokumentaciju o poreklu, što predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela nedozvoljeno skladištenje robe iz člana 176a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, zbog kog je oglašen krivim.

Stoga, po oceni ovoga suda, iz činjeničnog opisa radnje izvršenja okrivljenog AA, datom u izreci prvostepene presude, ne proizilaze bitni elementi predmetnog krivičnog dela.

Pored toga, u izreci prvostepene presude navedeno je da je okrivljeni u toku 2019. godine postupao suprotno odredbama člana 18. stav 2. i člana 25a stav 1. Pravilnika o minimalnim tehničkim uslovima za obavljanje prometa robe i vršenja usluga u prometu robe i pored toga što je navedeni pravilnik prestao da važi 2011. godine, donošenjem Pravilnika o minimalnim tehničkim uslovima za obavljanje trgovinom naftom i derivatima nafte („Sl. glasnik RS“, broj 62/11), kojim je u članu 9. propisano da danom početka primene odredba tog Pravilnika prestaju da važe odredbe Pravilnika o minimalnim teničkim uslovima za obavljanje prometa robe i vršenja usluga u prometu robe („Službeni glasnik RS“, br. 47/96, 22/97, 6/99, 99/05, 100/07 i 98/09), u delu koji se odnosi na benzinske stanice, skladište za naftu i derivate nafte, te je dakle okrivljeni oglašen krivim zbog kršenja propisa koji u vreme preduzimanja inkriminisanih radnji nije ni postojao.

U takvoj situaciji, prvostepeni sud je, prema pravilnoj primeni krivičnog zakona, morao doneti oslobađajuću presudu, pa kako to nije učinio, već je okrivljenog oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljeno skladištenje robe iz člana 176a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, iako se u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi nužni za postojanje predmetnog krivičnog dela, to je prvostepenom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Kako ni drugostepeni sud ovu povredu, koja je istaknuta u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude nije otklonio, već je prvostepenu presudu potvrdio, to je i drugostepenom presudom učinjena ista povreda krivičnog zakona na štetu okrivljenog.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, te preinačio prvostepenu i drugostepenu presudu i na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljeno skladištenje robe iz člana 176a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, te odlučio da troškovi krivičnog postupka u smislu člana 265. stav 1. ZKP padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) i člana 265. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić