Protiv presude Višeg suda u Nišu Kž.2. br. 197/21 od 20.08.2021. godine Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom će usvojiti zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrditi povredu zakona u korist okrivljenog AA.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog, na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmatrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pobijanom presudom Višeg suda u Nišu Kž.2. br. 197/21 od 20.08.2021. godine povređen zakon u korist okrivljenog time što je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Krivično delo iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ), čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, dok je stavom 2. istog člana propisano da ko delo iz stava 1. učini prema više lica ili je ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice kazniće se zatvorom od 3 meseca do 3 godine.

Iz predloga za izricanje mere bezbednosti proizilazi da je okrivljenom stavljeno na teret da je u stanju neuračunljivosti, usled duševnog oboljenja šizofrene psihoze paranoidnog tipa ugrozio sigurnost oštećenih radnika Apelacionog suda u Nišu i radnice Osnovnog suda u Nišu pretnjom da će napasti na njihov život i telo, na taj način što je u pisarnici Apelacionog suda u Nišu predao podnesak u kome stoji da će „radnici Apelacionog suda u Nišu da budu ubijeni, a njihova tela će da budu stavljena u krematorijum, a oni će zvanično da se vode kao nestala lica...“ a koji je podnesak primio prijemni radnik pisarnice Apelacionog suda u Nišu, oštećeni BB i koji je o sadržini istog odmah obavestio sudsku upravu i to radnicu, oštećenu VV, zamenika administrativno-tehničkog sekretara suda, a ona nakon pročitane sadržine podneska zamenika sekretara suda, oštećenu GG, a ona sudiju Snežanu Milošević zamenika predsednika suda... i dva podneska od kojih je u jednom napisao „radnica osnovnog suda će uskoro da bude ubijena, a njeno telo će da bude spaljeno u krematorijumu, a ona će zvanično da se vodi kao nestalo lice...“ a koje podneske je primila radnica pisarnice Osnovnog suda u Nišu, oštećena DD koja je o sadržini istih obavestila sudsku upravu, što je sve kod radnika pisarnice Apelacionog suda u Nišu, oštećenih BB, VV, GG, kao i radnice Osnovnog suda u Nišu DD izazvalo osećaj straha, uznemirenosti i nesigurnosti, čime je izvršio protivpravno delo koje je u zakonu određeno kao krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Dakle, u predlogu nadležnog javnog tužioca za izricanje mere obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi navedeno je da je pretnja upućena radnicima pisarnice Osnovnog i Apelacionog suda u Nišu, koja okolnost ukazuje da je pretnja upućena prema više lica i to grupi lica koja se može identifikovati, pri čemu je postupajući tužilac poimenično i naveo zaposlene kao pripadnike odredive grupe kod kojih pripadnika su pretnje izvazvale osećaj straha, zabrinutosti i uznemirenja, kako se to osnovano ističe u podnetom zahtevu Republičkog javnog tužioca.

Stoga, okrivljeni nije izrekao pretnju prema neodređenoj grupi lica sa neodređenim brojem pripadnika, već je tačno definisao grupu lica kojima se pretnja upućuje, tako da su oštećeni kao pasivni subjekti mogli da se prepoznaju kao lica kojima se pretnja upućuje od strane okrivljenog, a osim toga, postupajući tužilac je poimenično imenom i prezimenom naveo lica koja su i saslušana tokom vođenja krivičnog postupka u svojstvu oštećenih i kod kojih je pretnja izazvala uznemirenost.

Imajući u vidu radnju krivičnog dela iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, samim definisanjem grupe lica kojoj je pretnja upućena proizilazi da pretnja nije upućena neodređenom krugu lica kako to neosnovano zaključuje Viši sud u svojoj presudi usled čega je pogrešan zaključak Višeg suda u Nišu da opisano delo nije krivično delo, pa je na navedeni način po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u korist okrivljenog.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, te kako je zahtev podnet na štetu okrivljenog na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) i člana 493. ZKP utvrdio da je pobijanom pravnosnažnom presudom Višeg suda u Nišu Kž.2. br. 197/21 od 20.08.2021. godine učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u korist okrivljenog AA, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost navedene presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić