Istom presudom obavezan je okrivljeni AA da sudu nadoknadi troškove krivičnog postupka na ime veštačenja u iznosu od 14.221,00 dinara, te da na ime sudskog paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 393/22 od 28.10.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Đuro Blagojević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 3, 4 i 5. ZKP, pri čemu iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom će usvojiti podneti zahtev i ukinuti drugostepenu presudu, kao i presudu prvostepenog suda i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovni postupak, s tim što će narediti da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem i utvrditi da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti poziva na odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 3, 4 i 5. ZKP, koje su opšteg karaktera i ne propisuju konkretne razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pri čemu navedene odredbe ne opredeljuje navođenjem konkretne povrede zakona u smislu člana 485. stav 4. ZKP. Međutim, iz obrazloženja zahteva i navoda da je protiv okrivljenog već vođen prekršajni postupak zbog istog događaja u predmetu Prekršajnog suda u Nišu Pr br.11089/21, koji je okončan osuđujućom presudom, proizilazi da se podnetim zahtevom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji, ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola 7. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je propisano da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog kog je već pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu, odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP, kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Ustavni sud Republike Srbije je, uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, postavio kriterijume na osnovu kojih se vrši ocena da li je došlo do povrede načela ne bis in idem i to: 1. da li su oba postupka koja su vođena protiv okrivljenog vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je zaprećena sankcija po svojoj prirodi kaznenopravna; 2. da li su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem); 3. da li je postojala dvostrukost postupka (bis). Dakle, tek po ispunjenju sva tri kriterijuma može se govoriti o presuđenoj stvari.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA presudom Prekršajnog suda u Nišu Pr br.11089/21 od 23.11.2021. godine, koja je preinačena presudom Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Nišu Prž 26990/21 od 15.12.2021. godine, oglašen odgovornim i osuđen jer je dana ...2019. godine u Nišu, u ulici ... broj .. držao iznad vrata u kuhinji u futeru pištolj marke „CZ-99“ kalibra 9mm, koji poseduje po odobrenju vojnih vlasti i karabin 8x57 JCM-98, u spavaćoj sobi ispod francuskog ležaja umotan u čaršav, u ulici ... broj .. u Nišu, na mestima koja nisu bezbedna za smeštaj i čuvanje oružja i municije, odnosno da budu zaključana i posebno odvojena u sefovima, kasama i sličnim ormanima, koji se ne mogu lako otvoriti, tako da su isti mogli doći u posed neovlašćenih lica i ugroziti bezbednost ljudi i objekata, čime je učinio prekršaj iz člana 48. stav 1. tačka 7) u vezi člana 32. stav 1. Zakona o oružju i municiji.

Nakon donošenja navedene presude u prekršajnom postupku, okrivljeni je u predmetnom krivičnom postupku pobijanom presudom prvostepenog suda, koja je u svemu potvrđena drugostepenom presudom, oglašen krivim zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika, jer je dana ...2019. godine u Nišu, u svom stanu u ulici ... broj .., neovlašćeno, suprotno odredbi člana 5. stav 1. i 2. u vezi člana 4. stav 1. tačka 1) i 2) i člana 20. stav 1. Zakona o oružju i municiji držao municiju i to 14 metaka marke „PG“ za pištolj kalibra 7,62 mm i neovlašćeno – bez isprave držao jedan bojevi metak za automatsku pušku marke „IK“ kalibra 7,62, koja municija je od okrivljenog uz potvrdu oduzeta.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u situaciji kada je u vezi istog životnog događaja prekršajni sud doneo pravnosnažnu presudu, kod ocene da li je u pitanju stvar koja je već pravnosnažno presuđena, te da li shodno tome ima mesta donošenju presude kojom se optužba odbija, nužno je ceniti da li činjenični opis prekršaja iz presude prekršajnog suda, obuhvata sve elemente koji su obuhvaćeni i činjeničnim opisom u dispozitivu optužnog akta za krivično delo koje je predmet optužbe.

Nesporna je činjenica da je u konkretnom slučaju u oba postupka reč o istom okrivljenom i o životnom događaju koji se odigrao u istom prostornom i vremenskom okviru.

Međutim, iz činjeničnog opisa prekršaja za koji je okrivljeni oglašen odgovornim i krivičnog dela za koje je oglašen krivim, proizilazi da ne postoji identitet izreke presude u pogledu predmeta izvršenja prekršaja i predmeta izvršenja krivičnog dela, kao i da su različiti osnovi protivpravnog ponašanja okrivljenog jer je okrivljeni oružje i municiju koja je bila predmet prekršajnog postupka držao ovlašćeno, ali ne na način kako je to zakonskim propisima predviđeno, dok je municiju koja je bila predmet krivičnog postupka držao neovlašćeno.

Shodno tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju, ne postoji identitet kaznenih dela (idem) odnosno da je činjenični opis prekršaja iz člana 48. stav 1. tačka 7) u vezi člana 32. stav 1. Zakona o oružju i municiji, za koji je okrivljeni odgovarao u prekršajnom postupku u bitnom različit od činjeničnog opisa krivičnog dela iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika, jer opis prekršaja uopšte ne sadrži činjenice i radnje okrivljenog koje su opisane u izreci pravnosnažne pobijane presude kojom je okrivljeni oglašen krivim u predmetnom krivičnom postupku.

Kako činjenice koje su obuhvaćene izrekom presude Prekršajnog suda u Nišu Pr br.11089/21 od 23.11.2021. godine, na koju se poziva branilac, nisu identične onim činjenicama koje predstavljaju bitne elemente krivičnog dela obuhvaćene izrekom pobijane presude, u konkretnom slučaju, nisu ispunjena sva tri kriterijuma opšte poznata kao „Merila Engel“ Evropskog suda za ljudska prava, da bi se moglo govoriti o dvostrukosti postupka.

I pored toga što su predmeti izvršenja prekršaja i krivičnog dela pronađeni pod istim okolnostima i od okrivljenog oduzeti uz dve potvrde policijskih organa o privremeno oduzetim predmetima, sačinjene istom prilikom, od kojih je jedna „ustupljena krivičnom sudu“, kako to navodi branilac i kao dokaz izvedena i pred krivičnim i pred prekršajnim sudom (o čemu se detaljno izjasnio drugostepeni sud na strani 3. u stavu trećem obrazloženja presude Kž1 393/22 od 28.10.2022. godine), dok iz činjeničnog opisa krivičnog dela i prekršaja proizilazi poklapanje u pogledu mesta i vremena njihovog izvršenja, kod činjenice da se radi se o potpuno različitim predmetima izvršenja krivičnog dela, odnosno prekršaja, utvrđenih izrekama presuda na koje se poziva branilac, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne ukazuju na postojanje bitno istih činjenica u oba postupka, koje aktiviraju zabranu dvostruke kažnjivosti.

Samim tim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju se ne može govoriti o povredi procesnog načela ne bis in idem, pa se navodi branioca kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ocenjuju kao neosnovani.

Pored ovoga branilac u zahtevu, ističući povredu odredbe člana 54. Krivičnog zakonika, polemiše sa visinom kazne koja je izrečena okrivljenom, čime zapravo ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, pa nadalje isticanjem povrede odredbe člana 25. Krivičnog zakonika navodi da okrivljeni nije imao svest o tome da neovlašćeno drži municiju, osporavajući na taj način postojanje umišljaja na strani okrivljenog u konkretnom slučaju. Kako navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu ovih navoda branioca, nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić