Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog iako ne numeriše, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, navodima da je okrivljeni AA imao nesumnjive troškove povodom angažovanja branioca – advokata, radi zaštite svojih interesa u krivičnom postupku koji je vođen protiv njega u tužilaštvu po krivičnim prijavama oštećenog. Tužilaštvo i sud su pogrešno primenili odredbe ZKP o troškovima postupka na ime angažovanja branioca, jer su se nepravilno pozvali na odredbe člana 284. stav 3. ZKP, kojima je propisana zakonska mogućnost tužilaštva da odbaci krivičnu prijavu iz razloga što je okrivljeni nadoknadio štetu prema oštećenom. Po stavu odbrane, postupak je vođen, troškovi su nastali, te bi po okončanju postupka u korist okrivljenog (odbačena krivična prijava) morala postojati i obaveza tužilaštva da mu troškove nadoknadi.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je pred Javnim tužiocem Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu vođen postupak protiv okrivljenog AA, po osnovu krivičnih prijava „EPS Distribucija“ d.o.o. Beograd Ev.br. 1618/20 od 04.09.2020. godine i Ev.br. 2147/20 od 12.01.2021. godine, zbog jednog produženog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. u vezi člana 61. KZ, a za koje krivično delo (član 203. KZ) je zaprećena kazna zatvora do tri godine. Takođe, iz spisa predmeta proizilazi da je Osnovni javni tužilac Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu rešenjem KT. br. 446/21 od 17.05.2021. godine odbacio predmetne krivične prijave, na osnovu člana 284. stav 3. ZKP, jer je osumnjičeni AA, usled stvarnog kajanja u potpunosti nadoknadio štetu.

Odredbom člana 284. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da u slučaju krivičnih dela za koje je propisana kazna zatvora do tri godine, javni tužilac može odbaciti krivičnu prijavu ako je osumnjičeni, usled stvarnog kajanja, sprečio nastupanje štete ili je štetu u potpunosti već nadoknadio, a javni tužilac, prema okolnostima slučaja oceni da izricanje krivične sankcije ne bi bilo pravično. U ovom slučaju odredba člana 51. stav 2. ovog Zakonika neće se primenjivati.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, odbačaj krivične prijave na osnovu člana 284. stav 3. ZKP, predstavlja odstupanje od načela legaliteta krivičnog gonjenja. Naime, reč je o primeni suprotnog načela - načela oportuniteta, kojim je javnom tužiocu umesto obaveze krivičnog gonjenja svakog učinioca krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti ostavljena mogućnost procene opravdanosti krivičnog gonjenja. I ovde, kao i kod instituta odlaganja krivičnog gonjenja (član 283.KZ) zakonodavac je pošao od ideje, saglasno kojoj, naročito kada je reč o lakšim krivičnim delima, krivično gonjenje nije uvek nužno. Objektivni uslov, koji mora biti ispunjen za primenu člana 284. stav 3. ZKP, jeste da je reč o krivičnom delu za koje je zaprećena kazna do tri godine zatvora. Pored ovog uslova, nužno je da je osumnjičeni usled stvarnog kajanja sprečio nastupanje krivičnog dela ili je, ukoliko je do izvršenja dela došlo, štetu u potpunosti nadoknadio. Na kraju, javni tužilac mora zaključiti i da izricanje sankcija u konkretnom slučaju ne bi bilo pravično. Navedena pogodnost, propisana odredbom člana 284. stav 3. ZKP ne može se proširiti i na dodatnu pogodnost u pogledu prava na naknadu troškova krivičnog postupka.

Dakle, pošto odbačaj krivične prijave po ovom osnovu (član 284. stav 3. ZKP) predstavlja izuzetak od načela legaliteta,iz napred iznetih razloga, to se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, takav odbačaj ne može izjednačiti sa obustavom krivičnog postupka do koje je došlo primenom načela legaliteta iz članova 20, 308, 338. i 352. ZKP. Stoga, u pogledu prava na naknadu troškova postupka, u ovom slučaju, nema uslova za primenu odredbe člana 265. stav 1. ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dragana Đokića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić